Slovenija pred Kosovskim čvorom

"Nezavisnost druge klase" jeste naslov komentara o Kosovu koji donosi "Frankfurter algemajne cajtung". Autor smatra da Kosovo kao nezavisna država neće moći da postane članica mnogih medjunarodnih organizacija. 1999. u Evropi je vladao rat, NATO je bombardovao Miloševićevu Jusgoslaviju i proterao srpske snage sa Kosova. Od tada je šest novih država dobilo članstvo u Savetu Evrope, Jermenija i Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Srbija, monako i ove godine Crna Gora. Nije jasno da li će i Kosovo postati članica. Rusija i Srbija, a verovatno i Kipar, Rumunija i Grčka, protiviće se nezavisnosti Kosova. Ipak prema oceni stručnjaka, kada Kosovo podnese zahtev za članstvom, on će imati dvotrećinsku podršku Komiteta ministara. Nešto teži prijem bio bi u Ujedinjenim Nacijama, a koji se odvija na osnovu preporuke SAveta bezbednosti na sonovu odluke Generalne skupštine. Ipak situacija sa Kosovom je drugačija. Državnost Kosova dovešće u pitanje neke članice UN-a, Rusija i Kina, koje imaju pravo veta. Iz tog arazloga je predstsavništvo u UN nesigurno", prenosi "Frankgurter algemajne cajtung".

U istom listu čitamo da je retko pravi čovek u pravo vreme na pravom mestu. Reč je o Dimitriju Rupelu, koji tokom predsedavanja Slovenije EU, mora da reši pitanje Kosova. Za njega to nije cilj, već samo neophodna etapa na dugom putu. Svojim kolegama u EU, Rupel mora da pokaže na koji način je moguće približiti Srbiju i Kosovo EUi. Ali Rupel je rodjeni diplomata, studirao je literaturu i sociologiju u Ljubljani i u Bostonu. 1990 preuzeo je funkcuju šega diplomatije u prvoj postkomunsitičkoj Vladi, iz koje je sa svojom demokratskom strankom istupio već 1992. godine. 2000. ponovo dolazi na čelo slovenačke diplomatije, zalažući se za prijem Slovenije u EUu, ali i NATO. Rupelu se prebacuje, da je spreman na sve ideje, samo da ostane u Ministarstvu spoljnjih ppslova. Ipak svojim načelima, tržišnoj privredi, demokratiji i transantlanszkom savezu, ostao je veran", piše "Frankfurter algemajne cajtung."

Tema koja najviše zaokuplja pažnju nemačkih komentatora jesu nemiri u Keniji.

Berlinski "Tagescajtung" beleži:"Kada su Kenijci pre pet godina izabrali Mvaia Kibakija za predsednika, on je obećao da će stati na put korupciji i samovolji države. Zbog toga je slavljen kao pop zvezda. Danas ne sme da se pojavi na ulici. Policija i vojska razmešteni su po gradovimas, demonstarcije su zabranjene, izveštavanje medija ograničeno. Upravo protiv ovakvih mera je nekada Kibaki protestvovao na ulicama. Čovek zato ne može da zameri Kenijcima što se osećaju prevarenim."

Frankfurter rundšau" pita:"Da li je to njemu zasita bilo potrebno? Mvai Kibaki ima 76 godina, jedan je od najbogatijih ljudi u Keniji, i da je na fer način priznao izborni poraz, otišao bi kao uzorni šef države u anale istočnoafričke zemlje. Kibaki je vladao Kenijom znatno bolje od dvojice njegovih prethodnika. Ukoliko neće da bude zapamćen u istoriji zemlje kao grobar, prestaje mu samo jedno: da započne razgovore sa Odingom. Samo učestvaovanjem šefa opozicije u vlasti, mogu prestati krvavi nemiri. SA 76 godina čovek bi trebalo toga da bude svestan", prenosi "Frankfurter rundšau."