Slučaj Cumvinkela samo "vrh ledenog brega"

Ostavka deluje kao priznanje krivice. Klaus Cumvinkel je uvideo da ne može da ostane na funkciji predsedavajućeg upravnog odbora jedne od najvećih nemačkih kompanija. Ništa dugo mu nije ni preostalo. Podazumeva se da onaj ko je prebacio novac u Lihtenštajn i zaobišao nemački ured za finansije mora da podnese ostavku. To se zove utaja poreza. Naravno da Cumvinkel dok se ne dokaže njegova krivica ne može biti optužen, ali policija smatra da je njegov slučaj samo vrh ledenog brega. Radi se o tome da je više stotina, pre svega dobrostojećih ali i javnih ličnosti, novac prebacivalo u Lihtenštajn kako bi izbegli plaćanje poreza. Svi oni se sada nalez pred velikim problemom.

Cumvinkel je samo prvi u nizu

Klaus Cumvinkel i ostali osumnjičeni su sada u nadležnosti nemačkog Državnog tužilštva. Istovremeno, pokazalo se da Lihtenštajn nije tako sigurno rešenje kada je o utaji poreza reč -u najmanju ruku zbog činjenice da je najveća banka ove male kneževine dopustila da poverljive informacije o novcu i imena procure u javnost. Imena onih koji su novac navodno uložili u dobrotvrne svrhe već mesecima su poznata policiji. Sledećih nedjelja će velikom broju onih koji su pokušali da zaobidju plaćanje poreza na vrata zakucati policija i tužioci. Cumvinkel je samo prvi u nizu. Sažaljenju nema mesta jer se ne radi o siromašnim gradjanima. Naprotiv, da su platitili porez ipak bi im ostalo dovoljno novca mada bi bili malo manje bogati.

Radi se o pohlepi

Neće se sada samo Zumvinkel pitati kako je došlo do ovoga. Mada je odgovor vrlo jednostavan, radi se o pohlepi. Zumvinelu ova pronevera nije bila neophodna, godišnje je zaradjivao 3,5 miliona evra, osim toga bio je bogati naslednik. A to bi ostao i posle urednog plaćanja poreza. To važi i za većinu ostalih koji su pod sumnjom za proneveru. Bilo bi vrlo pametno od njih da se sami prijave. Nemački ured za finansije ne interesuje osveta, nego novac. Sve dok im na vrata ne pokuca policija imaju priliku da prijave pronevereni novac i plate porez i kamate. Oni koji tu šansu propuste moraju da računaju sa zakonskim kaznama. To je naravno ispravno jer se po pravilu na porez žale bogati gradjani koji koriste sve mogućnosti kako bi izbegli ili smanjili tu obavezu. Gde to može da dovede pokazuje slučaj Klausa Zumvinkela. Uništena reputacija, izgubljen posao, pretnja velikom kaznom, mada mogu biti srećni oni koji novčanom kaznom uspeju da izbegnu odlazak u zatvor.