Služba u EP: od stresa do rutine

"Dalaj Lama me je zagrlio. Stajao sam tu, a on mi je u jednom trenutku prišao i zagrlio me. To su stvarno jedinstveni trenuci, poput posete Kraljice Elizabete. Takve stvari nećete doživeti baš svakog dana - da sa još dvoje, troje ljudi budete u istoj prostoriji sa Kraljicom."

Valter Dol rado govori o takvim događajima. Njegovu službu u parlamentu prati i odgovarajuća uniforma - crno odelo. Jeste da se još 1981. godine prijavio za posao šofera, ali nekim čudnim spletom okolnosti, ponuđen mu je posao u plenarnoj sali parlamenta.

"Nisam znao šta me čeka. Hteo sam nešto drugo da radim, nešto što će biti međunarodnog karaktera i što će mi biti zabavno."

Tako se Valter Dol našao u timu od 85 službenika, koji stoje na raspolaganju parlamentarcima iz 27 zemalja članica EU. U međuvremenu je bio angažovan i u kabinetu predsednika Evropskog parlamenta, u vreme mandata Hansa-Gerta Peteringa. Drugim rečima, Valter je dve i po godine često bio u prilici da putuje i upoznaje ljude, koje je gotovo nemoguće upoznati - kao što je predsednik SAD, Barak Obama ili francuski predsednik Nikola Sarkozi.

"Ili na primer Berluskoni. Premijer Italije nas je pozvao u privatnu posetu. Bilo mi je malo neobično... ali u isto vreme interesantno, večerati u Italiji i to u kući gospodina Berluskonija...(smeh)"

Dobiti takvo mesto u Evropskom parlamentu nije nimalo jednostavno. Valter Dol je jedno vreme morao da raznosi dokumenta parlamentarcima, ne samo u Briselu, već i u Luksemburgu i Strazburu. Na početku je bilo pomalo stresno, a onda je sve postalo rutina.

"Organizacija dokumenata, zatim njihovo raznošenje, uređivanje plenarne sale... dakle sve što organizacija jednog zasedanja parlamenta zahteva..."

Osoblje Evropskog parlamenta koje je na zasedanjima angažovano, vodi račune o svemu, uključujući i o tome gde koji zvaničnik treba da sedi. Pravila su jasna, levičari sede na levoj, a desnica - na desnoj strani. Ako i dođe do nekih grešaka nije tragedija, pojašnjava Valter Dol.

"Oh, pa to se uvek događa. Meni se jednom dogodilo, još na početku službe, da sam socijaliste uputio na desnu stranu, a demohrišćane na levu. Problem je bio u tome što je na pozicije u sali trebalo gledati iz ugla predsedništva, a ne obrnuto."

Valter pominje i brojne organizovane grupe posetilaca, pošto je i to deo svakodnevice u Evropskom parlamentu. Ali i udaljavanje poslanika iz plenarne sale, jer se i to dešava.

"Jednog poslanika smo zbog provokacija morali da udaljimo sa zasedanja. Napolju ga je čekalo 20 fotografa... (smeh)."

Da njegov posao ume da bude stresan, govori i činjenica kako nakon termina razervisanog za posetioce Evropskog parlamenta, Valter mora "na brzinu" da promeni uniformu i da u plenarnoj sali, što je moguće pre, bude na raspolaganju evropskim parlamentarcima.

Zasedanje parlamenta upravo počinje. Valter stiže tačno na vreme. Nisu svi poslanici tu, ali jedan mu posebno privlači pažnju. Reč je o bivšem šefu, Hansu-Gertu Peteringu. Valter mu prilazi i pozdravlja ga. Debata počinje, zato pozdrav ne sme dugo da traje. Za vreme zasedanja, Valter prati diskusiju iz zadnjeg dela sale. Tek kada ono bude završeno i svi poslanici napuste zgradu, završava se njegovo radno vreme. Tada će Valter umesto odela, obući sasvim normalnu odeću i krenuti kući.

autori: S. Hen, N. Jakovljević

odg. urednik: S. Blagojević