Smiruju se tenzije u Turskoj

Ostim toga, u poslednjih 48 sati na severnom Iraku je zatvoreno mnogo takozavnih PKK- kontakt kancelarija.

Medjutim, pitanje je da li je sve to dovoljno kako bi se na Bosforu smirli duhovi. Ministar spoljnih poslova Ali Babadžan kaže:

«Od SAD očekujemo mnogo.Vlada SAD će igrati ključnu ulogu – ako se zajednički budemo borili protiv PKK.Vreme reči je prošlo. Sada treba preći na dela.»

I zaista ključ rešenja je u Vašingtonu. Jer SAD već duže vreme igraju veoma čudnu igru. Smatraju sebe turskim saveznikom ,ali su do sada konsekventno odbijale da se zajednički vojno usprotive PKK.

To je doduše razumljivo, jer okupatori Bagdada nisu hteli da izazovu nemire i u relativno mirnom severnom iraku. Istovremeno su se sami doveli u nezgodnu situaciju – jer mada je Kondlozia Rajs proteklog vikenda Turskoj rekla da u PKK vide zajedničkog neprijatelja ,SAD finansisjki i oružjem pomažu sestrinsku organizaciju – naime iračko – kurdsku PJAK – jer se ova bori protiv režima u Teherenu.

Nije ni čudno što su Turci veoma skeptični prema svom velikom savezniku. Politolog Rusen Čakir kaže:

«SAD nije stalo do severa iraka –njma je važan ceo Irak. I Iran i Sirija. Posotjanje i delovanje PJAK-a koja je produžena ruka PKK-a poklapa se sa interesima SAD u Iranu .Ako SAD stvarno žele da se bore protiv PKK-a – šta bi to onda zančilo za PJAK?Obe organizicje imaju svoje glavne štabove u Planinama Kandil. Tehnički je nemoguće potući PKK, a da se to isto ne dogoodi i PJAK-u. Njihove strukture su veoma isprepletene.»

Trentuno se špekuliše šta će predsednik Buš ponuditi Erdoganu kao rešenje. Jer nije važno uveriti,turskog premierja koji je i onako protiv toga da vojska umaršira na sever iraka - već turski narod.

Ako rešenje ne bude nadjeno – onda bi Turska mogla da posegne za svojim adutom i i zatvori NATO bazu u Indžirliku. To bi naime Ameriknace veoma zabolelo je tri četvrtine robe za američku vojsku u Iraku stiže upravo preko tog aerdoroma blizu Iraka.