Smrt Harolda Pintera

Najpoznatija Pinterova dela su „Nastojnik“, „Soba“ i „Rođendan“. Tokom plodnog tridesetogodišnjeg rada napisao je 29 pozorišnih komada i 24 filmska scenarija.

Pinter je odrastao u proleterskom Ist Endu u Londonu u jevrejskoj porodici. Otac mu je bio krojač.

Glumac, pisac, reditelj

Pinter je na svom stvaralačkom putu bio glumac u lutajućem pozorištu, pisac, pesnik, dramaturg i reditelj.

Posle dodele Nobelove nagrade Pinterovi komadi su doživeli pravu renesansu u Velikoj Britaniji. Uprkos teške bolesti Pinter je 2006. ponovo izašao na pozornicu. Sedeći u invalidskoj stolici odigrao je devet predstava u komadu Semjuela Beketa „Poslednja traka“ u londonskom „Kraljevskom pozorištu“ koje je uvek bilo ispunjeno do poslednjeg mesta.

Harold Pinter je bio jedan od najuticajnijih pisaca 20 veka.Uspeh i društveni ugled nisu mu „udarili u glavu“. Njegovi stavovi i politički pogledi su bili radikalni. Smatran je za „savest zapadnog sveta.“

Antiratne pesme

Putovao je 1985. godine sa američkim piscem Arturom Milerom u Tursku gde je razgovarao sa progonjenim autorima. Protestvovao je protiv bombardovanja Srbije od strane NATO, invazije na Avganistan i Irak, zalagao se za prava Kurda. Zbirku antiratnih pesama pod nazivom "Rat" napisao je 2003. kao reakciju na irački rat.

Američkog predsednika Džordža Buša i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera javno je nazvao ratnim zločincima. Odbio je da primi počasnu titulu plemića koja mu je ponuđena.

Harold Pinter je izvršio ogroman uticaj na čitavu generaciju britanskih dramskih pisaca. U Oksfordski rečnik engleskog jezika 1960. uvršten je pridev pinterovski koji označava tipičan britanski stil.