Smrt tržnih centara

Tržni centri u američkim predgrađima su sedamdesetih i osamdesetih bili simbol američkog načina života. Tu su se okupljale porodice i prijatelji. Sada su stotine praznih i oronulih tržnih centara simbol nestanka klasične maloprodaje.

Ove kosture od betona i stakla malo ko bolje zna od fotografa Sefa Loulesa. Njegove fotografije (koje objavljujemo uz ovaj tekst) prikazuju betonske džungle, pokretne stepenice, prašnjave lutke iz izloga. One ne pokazuju samo propadanje zgrada, već svedoče i o nestanku javnog prostora i ljudi iz njega. U većini tržnih centara je mračno, jedino svetlo dolazi kroz veliki svetlarnik na plafonu. „Izgleda gotovo kao da odozgo svetle svemirski brodovi“, kaže Loules.

Mnogi su bankrotirali

Napušteni tržni centri jasno pokazuju da se američka trgovina na malo promenila. Kao i u vreme kada su cvetali, ruine tržnih centara sada određuju sliku američkog predgrađa. Prema stranici deadmalls.com u Americi ima oko 400 takvih ruina. A izgledi za budućnost za oko 1.100 centara koji još rade nikada nije bila lošija. Ni u jednoj zemlji na svetu nema više prodajnog prostora po glavi stanovnika – 21 kvadratni metar. Na drugom mestu je Kanada sa 15 i potom Australija sa deset kvadratnih metara.

Sve više velikih trgovaca napušta tržne centre, a sa njima odlaze i kupci. Tako je početkom 2017. Sears saopštio da će da zatvori 150 prodavnica širom Amerike – zbog gubitka od 60 miliona dolara tokom 2016. Macys će morati da zatvori 68 prodavnica. Analitičari računaju da će do 2025 da se zatvori oko 400 tržnih centara. Pri tom se umiranje šoping molova odvija veoma brzo.

Internet i recesija

Razlog za to je poznat: trgovina putem interneta. Ono što je novo jeste brzina kojom se to dešava, a za šta su odgovoran dva faktora: „Recesija 2008. i neverovatno brz razvoj Amazona i drugih internet prodavaca“, kaže Mark Koen koji predaje maloprodaju na Univerzitetu Kolumbija i dugi niz godina je bio izvršni direktor Searsa. On je transformaciju posmatrao od početka i očekuje da se njen tempo ubrza.

Jer, Amerikanci sada vole onlajn kupovinu kao što su nekada voleli tržne centre. Čak 95 odsto Amerikanaca redovno kupuje onlajn i to se ogleda u skoro 395 milijardi dolara prometa u 2016. godini, što je rast od 15,6 odsto u odnosu 2015. Udeo onlajn kupovine u ukupnoj maloprodaji je takođe u stalnom porastu. U prvom kvartalu 2007. je bio ispod 3,5 procenta, dok je ovog proleća dostigao 8,5 odsto, prenosi američko ministarstvo trgovine.

Ruše se tržni, a grade se logistički centri

Brus Batkin vodi firmu Terra Capital koja okuplja investitore u nekretnine i trgovce na malo. Sve češće ga zovu očajni vlasnici tržnih centara, koji traže refinansiranje. Batkin mora da ih odbije: „Mala je verovatnoća da ti ljudi nađu firme koje će zakupiti prodajni prostor.“ Mnogi investitori su voljni da investiraju u tržni centar ili prodajni prostor samo ako se njegova namena transformiše – u staračke domove, lekarske ordinacije i kol centre.

Dok se tržni centri zatvaraju, logistički centri onlajn trgovaca niču kao pečurke posle kiše. Amazon je u aprilu u srcu Nju Džersija otvorio svoj najveći centar, sa više od 90.000 kvadratnih metara i najnovijom tehnologijom. Potražnja za takvim centrima raste, kaže Fred Šmit iz firme koja se bavi nekretninama Coldwell Banker Commercial Affiliates: „Potrošači očekuju da im naručena roba stigne istog dana.“

I veliki lanci prodavnica kao Walmart ili Target imaju onlajn prodavnice. Ali oni moraju mnogo da ulože rekonstrukciju infrastrukture, da otpuštaju radnike i zatvaraju prodavnice. Amazon tu ima ogromnu prednost kaže Mark Koen. Do sada ti giganti maloprodaje nisu uspeli za izgrade funkcionalni poslovni model. „Oni ne prepoznaju moć koju im nudi internet.“

Koen ipak vidi malu šansu za trgovce na malo: Oni bi trebalo da se fokusiraju na prednosti koje imaju u odnosu na internet: fizički doživljaj dodirom i mirisom. Tu bi bilo dobro kada bi unapredili svoje prodavnice – sa više usluga i većim izborom. Ali, čak i ni to ne bi spasilo tržne centre – oni su deo prošlosti.