Snouden svedoči preko Skajpa?

Situacija oko najvećeg političkog skandala prošle godine malo se stišala. Reč je o globalnoj aferi prisluškivanja elektronskih komunikacija od strane američke NSA i njenog britanskog pandana GCHQ. Početkom ove sedmice „Vašington post“ je izvestio da je NSA mogla da snima sve telefonske razgovore jedne zemlje i preslušava ih u roku od 30 dana. Reč je o programu zvanom „Mistik“ koji je 2011. prvi put upotrebljen za prisluškivanje jedne države. Nije rečeno o kojoj se zemlji radilo.

Odjek u nemačkim medijima bio je prilično mali. To se dogodilo pre svega zbog činjenice da naslovi oko nezasitosti NSA više nikoga ne mogu da šokiraju. Razotkrivanje afere koju je prošlog leta započeo nekadašnji saradnik NSA Edvard Snouden, imale su efekat privikavanja javnosti na tu pojavu. Tajne službe su u pravu. Njihova računica je da će javnost kad-tad izgubiti interesovanje za otkrivanje svih detalja vezanih za aferu.

Neće doći svedoci iz USA

Očigledna je i uzdržanost nemačke vlade na početku otkrivanja NSA afere. Tek na jesen, kada se saznalo da je i kancelarka Angela Merkel bila meta prisluškivanja, došlo je do zaoštravanja odnosa sa prijateljskim SAD. Nastojanje i napori nekadašnjeg koalicionog partnera demohrišćana, a reč je o liberalima, da se ubrza rasvetljavanje posledica afere bili su neiskreni i samim tim neuspešni. Na formiranje Istražne komisije sada su najviše uticale opozicione stranke Levica i Zeleni.

Bez podrške poslaničkih klubova demohrišćanskih stranaka CDU/CSU i socijaldemokrata (SPD) ne bi moglo doći do donošenja te odluke, jer će opoziciji nedostajati najmanje 25 odsto glasova poslanika u Bundestagu.

Do pristanka klubova poslanika vladajućih stranaka CDU/CSI i SPD došlo je iz dva razloga. Prvi je da oni ne žele da se izlažu optužbama da sprečavaju rasvetljavanje afere, a drugi, da špekulišu s tim da se posle brojnih Snoudenovih otkrića ne mogu očekivati nova iznenađenja. Verovatno su oba istinita. Istražna komisija takođe može da pozove svedoke iz SAD i Velike Britanije, ali sigurno je da nijedan svedok ne bi doputovao u Nemačku.

Teoretski bi i Snouden mogao da dođe u Berlin

To važi i za samog Snoudena, čije bi ispitivanje od strane parlamentarne komisije rado videli i Zeleni i Levica. Međutim, pošto Savezna nemačka vlada ne može ili ne želi da mu obezbedi siguran boravak u Nemačkoj, ta želja ostaje iluzorna. Ipak, krunski svedoci ove afere se mogu i pismeno ispitati. To je i praksa Evropskog parlamenta u slučajevima kada se žele dobiti informacije iz prve ruke. A postoji mogućnost, kako piše Mitelbajeriše cajtung“ da bi Snouden mogao da svedoči i putem Skajpa.

Zeleni su unapred najavili i pojavljivanje kancelarke Merkel kao svedoka. To bi značilo da bi za ispitivanje trebalo da se pripreme i bivši šef i koordinator tajnih službi Ronald Pofala (CDU) kao i bivši ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih (CSU). Oni su ti koji su NSA aferu krajem leta prošle godine proglasili završenom.

Ko je kada šta znao?

Zbog toga će i pitanja osam članova Istražne komisije u NSA aferi biti eksplozivna. Parlamentarci, prema rezultatima ankete, žele da znaju u kojoj meri su vlada Nemačke ili Ured za nacionalnu bezbednost „bili uključeni, imali uvid i saznanja i izvukli eventualnu korist iz svega toga“. U tim pitanjima već se da naslutiti sumnja da su vlada i obaveštajne agencije znale mnogo više nego što su tvrdile da znaju.

To bi najbolje mogli da znaju predsednik Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georg Masen i BND-a Gerhard Šindler. Oni su bili učesnici u svim razgovorima u kancelarkinom uredu sa predsednicima stranih država, na kojima se govorilo o svim relevantnim bezbednosnim temama. Masen i Šindler, ali ili drugi potencijalni svedoci podređeni saveznoj vladi će o tim sumnjivim slučajevima sigurno biti škrti na rečima. U slučaju zahteva na obavezu čuvanja tajne, javnost će morati da bude isključena. To se poslednji put dogodilo u oktobru prošle godine u slučaju pretresa protiv grupe Nacionalističko podzemlje (NSU).

Predsedavajući komisije najbolje poznaje materiju

Niko ne može da obeća da će Istražna komisija zadužena za NSA aferu da zna problematiku do u detalje. To bi bila slika idealne tajne službe koja usko sarađuje sa politikom. Ulogu predsedavajućeg trebalo bi da preuzme Klemens Bininger koji je ujedno i predsedavajući parlamentarne komisije za nadzor rada tajnih službi, a koja je redovno bila informisana o aktivnostima službi bezbednosti i nemačkih agenata. Bininger tu tematiku poznaje bolje od ikoga drugog.

S obzirom na dimenziju samog slučaja apsolutno je isključeno da taj demohrišćanin može da bude popustljiv prema partijskim kolegama. Kao ombudsman poslaničkog kluba CDU, on je često imao posla sa političarima iz sopstvene stranke, među kojima je ministar finansija Volfgang Šojble. Ali ni Šojble, kao ni drugi, nema utisak da ih je Bininger poštedeo bilo čega. To je svakako dobar preduslov za poverenje u rad Istražne komisije u NSA aferi.

Autori: Marsel Firstenau / Faruk Šabanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković