Solidarnost sa protestnim pokretom u Iranu

Degradacija je pre svega simbolična: Iran više nije član Komisije UN za status žena (CSW). To je sredinom prošle nedelje odlučio Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija u Njujorku. Za isključenje je bilo 29 od 54 zemlje-članice. Razlog za takvu odluku je kontinuirano nasilje kojim iranska vlada i rukovodstvo već skoro tri meseca guše protestni pokret u zemlji. Isključivanje Irana samo je jedna od brojnih sankcija koje je uveo zapadni svet.

Prve sankcije uvele su u septembru SAD. Mere su bile usmerene protiv pripadnika verske policije i visokih bezbednosnih zvaničnika – ako imaju imovinu u SAD, ona će biti zamrznuta. Pored toga, američkim građanima više nije dozvoljeno da posluju s tim ljudima.

U drugoj polovini oktobra, ministri spoljnih poslova Evropske unije uveli su sankcije za jedanaest pojedinaca i četiri organizacije u Iranu. Pogođeni više ne mogu da uđu u EU. Ako imaju račune na teritoriji EU, biće zamrznuti.

-pročitajte još: Iranu treba nova revolucija – sa hidžabom ili bez njega

Solidarnost civilnog društva

Mnogi u zapadnim zemljama takođe izlaze na ulice da izraze svoju solidarnost s protestnim pokretom u Iranu. Politikolog Ali Fatolah-Nedžad iz Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP), kaže za DW da ti skupovi jesu važni. „Oni služe tome da protest učine vidljivim. A to se uočava i u Iranu, to vidi tamošnje visoko digitalizovano i globalizovano stanovništvo.“

Sličan stav ima i Bente Šeler, stručnjak za Bliski istok u Fondaciji Hajnrih Bel: „To stalno čujem i iz drugih regiona u kojima se ljudi bore za svoju slobodu. Ništa ne izaziva veću frustraciju za one koji rizikuju svoje živote da bi se borili za slobodu, nego kada to niko van granica zemlje ne primećuje, kada se njihov glas ne čuje. Zato bismo morali da zadržimo pažnju.“

Skupovi u inostranstvu istovremeno pogađaju i režim u Iranu, kaže Fatolah-Nedžad. „Režim stalno pokušava da se predstavi kao republikanski sistem, koji radi u interesu svojih građana. Protesti u Iranu sada otkrivaju sasvim drugačiju društvenu i političku realnost, koja se veoma precizno registruje na međunarodnom planu. I naravno, sada strahuje da ta realnost prodire nefiltrirano. To znači da režim gubi legitimitet na međunarodnoj sceni.“

Evropska unija od pre nekoliko dana na oku ima i rođake članova režima. Nakon što su u Iranu zbog učešća u demonstracijama dva mladića pogubljena, 20 dodatnih vodećih pripadnika režima u Teheranu dobilo je zabranu ulaska u zemlje EU i blokirani su im bankovni računi. Još četiri osobe su takođe sankcionisane zbog uloge u razvoju borbenih dronova i njihovoj isporuci Rusiji za njen agresorski rat u Ukrajini.

„Zapad mora da poveća pritisak“

Iran do sada nije bio posebno impresioniran sankcijama. Politikolog Fatolah-Nedžad kaže da bi Zapad zato morao da pojača pritisak i da postojeće sankcije sprovodi energičnije nego ranije. „Politika maksimalnog pritiska tokom predsedavanja SAD pod Donaldom Trampom bila je tolika da čak ni Kina nije uvozila naftu iz Irana.“ Ali, to se pod Bajdenovom administracijom ponovo promenilo.

Stručnjaci smatraju da Nemačka, kao najveći trgovinski partner Irana u EU, takođe može da pojača pritisak. Samo od januara do kraja oktobra ove godine u Iran je izvezeno robe u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

„Moramo da pokažemo da smo na pravoj strani istorije kada je u pitanju revolucija u Iranu“, kaže za DW Norbert Retgen, član Spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga iz redova opozicionih demohrišćana (CDU). On predlaže dalje sankcije, koje, kaže, moraju biti usmerene na pravu adresu – na adresu Revolucionarne garde kao moćne političke kičme i profitera režima. Prema Retgenu, ta „teroristička banda koja svakodnevno sprovodi terorizam“ spada na spisak terorista EU.

Revolucionarna garda kao „teroristička organizacija“?

S pravne tačke gledišta, međutim, tako nešto nije lako uraditi. Za to bi Revolucionarna garda morala da izvrši teroristički čin u nekoj zemlji EU. Generalni sekretar nemačkih liberala (FDP) Bijan Đir-Sarai, koji je takođe član Odbora za spoljne poslove Bundestaga, kaže da su neki napadi i mogli da budu izvedeni od strane osoba iz kruga Revolucionarne garde. Nemački istražitelji se trenutno bave napadom na sinagogu u Esenu sredinom novembra zbog moguće direktne ili indirektne umešanosti Revolucionarne garde.

„Ako se to želi, biće sprovedeno. Međutim, politički se čitava ta stvar stalno predstavlja kao posebno ozbiljna ili izazovna, jer do sada nije bilo interesovanja da se ugrozi nuklearni sporazum sa Iranom“, objašnjava Đir-Sarai.

Slično razmišlja i Fatolah-Nedžad. Zaista je, kaže, bitno da Zapad odustane od svog prethodnog kursa implementacije nuklearnog sporazuma sa Iranom. „Teheran pretnjom nuklearnom eskalacijom uvek određuje tempo, na koji nakon toga zapadne države reaguju. To ih lišava značajne mogućnosti da utiču na režim.“

U tom kontekstu, takođe bi imalo smisla sankcionisati pripadnike iranske moćne elite u Evropi, kaže Fatolah-Nedžad. „Njihove ćerke i sinovi žive skoro isključivo na Zapadu.“ U suštini ne bi trebalo da postoji odgovornost članova porodice pripadnika režima, „ali, moguće je ispitati poreklo njihove imovine, ispitati određene novčane tokove, kao što se praktikuje drugde, na primer od strane poreskih organa, naravno. Takav korak bi naškodio moćnoj iranskoj eliti.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.