Spajanje Evrope i Afrike

Za sastanak na vrhu o Mediteranskoj uniji, koji je zakazan za nedelju u Parizu, Generalna direkcija Evropske komisije za prevodilačke poslove obezbedila je 88 prevodilaca koji će ceo tok sastanka prevoditi na 29 jezika.

Ovo je pri put da se jedan događaj u organizaciji Evropske unije aktivno ili pasivno prevodi na toliko jezika. Svi redovni sastanci na vrhu Evropske unije prevode se na njena 22 službena jezika.

Iz francuskog predsedništva je saopšteno da će svih 44 predsednika država ili vlada, uključujući i predstavnike Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske koje su pozvane u članstvo Mediteranske unije, ovoga puta moći govoriti na maternjem jeziku i slušati izlaganja drugih učesnika zasedanja na svom jeziku.

Najveća prevodilačka služba u svetu

Prevodilačka služba Evropske unije, sa oko 2800 stalnih i povremenih prevodilaca, najveći je takav aparat u svetu. Svakodnevno angažovano je oko 800 prevodilaca na 50-60 skupova u Briselu.

Srazmerno veličini i značaju posla koji obavlja, briselska prevodilačka služba je jedna od najskupljih generalnih direkcija unutar Unije. Godišnje se na zaposlene u jezičkom sektoru u Briselu troši oko 238 milina evra ili pola evra po stanovniku Evropske unije.

Ideju za osnivanje Mediteranske unije dao je francuski predsjednik Nikolas Sarkozi koji je odmah nakon dolaska na dužnost u maju 2007. godine izjavio da se “u Sredozemlju mora prevazići mržnja kako bi se obezbedio mir i civilizovan život svim građanima toga područja”. Već tada je izjavio da je “došao trenutak kada će se izgraditi i Mediteranska unija - Unija koja će spajati Evropu i Afriku”.

Put pomirenja

Same korene Mediteranske unije francuski predsednik vidi upravo u Evropskoj uniji koja je nastala ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata u cilju pomirenja decenijama zavađenih evropskih naroda. Kao što su početkom pedesetih godina nekada suparničke sile Nemačka i Francuska sele zajedno za isti sto da bi izgradile današnju Evropsku uniju, tako je isto moguće i zemlje južnog Sredozemlja dovesti za isti sto – Alžir i Maroko, ili arapske zemlje i Izrael, uveren je Sarkozi.

Ipak, neke arapske zemlje još nisu potvrdile dolazak, a neke - kao Libija - već su saopštile da u Pariz neće doći.

Prvobitna ideja francuskog predsednika da to bude Unija samo onih zemalja koje izlaze na Sredozemno more razbijena je već na prvom sastanku na vrhu EU nakon što je izneo ideju. Tome se najodlučnije usprotivila Nemačka. Korak po korak, od sredine juna do osnivačkog sastanka u Parizu, Sarkozijeva ideja je evoluirala i kako će se nova organizacija konačno zvati, ko će u njoj biti i kako će delovati, trebalo bi da bude dogovoreno u nedelju u Parizu.