Spasavanje evra, ali ne ovako

„Psihologija krize“ – Zidojče cajtung (Minhen)

U komentaru autor Klaus Hulveršajt tvrdi da je veoma važno to što su „Bundestag i nemačka vlada zajedno blokirali sve pokušaje da se kriza reši tako što će Evropska centralna banka biti prisiljena da doštampava novac. Da je došlo do toga, Evropska unija bi nepovratni krenula putem transformacije u dužničku i inflacionu uniju. To ne znači da ta banka ne treba da učestvuje u daljoj borbi protiv krize, naprotiv: ona treba da bankama stavlja na raspolaganje dalje kredite za njihov svakodnevni posao, pa u slučaju nužde, i da kupuje određene državne obveznice – ali samo iz drugog borbenog reda. Dalje formiranje EFSF mora da prati niz reformi: oštrije sankcije prema poreskim prestupnicima, stvaranje fonda EU za spas velikih banaka, tešnja politička koordinacija između zemalja evro-zone i uvođenje poreza na finansijske transakcije. Potrebno je uvesti i rigoroznija pravila za rad banaka. Što znači: zabraniti kockanje špekulacijama i prodaju akcija bez pokrića. Ukoliko to sve uspe, postojaće šansa da se kriza prevaziđe. Šansa - ne više od toga.“

„Spasavanje evra, ali ne ovako“ – Frankfurter rundšau (Frankfurt)

Komentator Štefan Kaufman piše o „protivrečju koje pratimo već mesecima: ulagači traže garantije za svoje kredite, vlade najpre odbijaju da ih daju, zatim popuštaju i na kraju moraju da se suoče sa sumnjama da li takve garantije uopšte mogu da održe. Tako se kriza poverenja pretvara u vrzino kolo koje može da nakratko prestane da se okreće samo ako garant istupi Evropska centralna banka – uz sve opasnosti koje to sa sobom nosi. Odbijanje, pre svega nemačko, da dodeli tu ulogu Evropskoj centralnoj banci, proističe iz optimizma prema kome kriza može da se savlada i bez te ’nuklearne’ opcije. Zbog toga samo pojačana štednja, otpis duga Grčkoj, veće rezerve kapitala za banke i širenje Evropskog finansijskog štita EFSF mogu da povrate poverenje u kreditnu snagu Evrope. Da li će to uspeti – veliko je pitanje: svaka od tih mera je takva da samo može da pojača nepoverenje.

Otpisom dela duga, političari su revidirali svoj raniji stav da radikalni programi štednje funkcionišu. Rekapitalizacijom banaka, oni protivreče sopstvenim tvrdnjama da je bankarski sistem dovoljno jak. Ovlašćenjem EFSF da pomaže bankama, oni su pobili svoje tvrdnje da je rekapitalizacija dovoljna da se banke ojačaju. Uvećanjem EFSF, pobili su i svoju procenu da se u ovoj krizi radi samo o problemu nekolikih malih država sa tankim budžetima. Upumpavanjem sve većih suma u EFSF, oni direktno opovrgavaju i svoje tvrdnje da evro-zona zapravo nije u opasnosti. A permanentnim sporom o troškovima spasavanja evra, podozrenjem prema evroobveznicama i većem učešću Evropske centralne banke, te strogim uslovima koje povezuju sa merama pomoći – protivreče sopstvenoj deklarativnoj spremnosti da učine sve kako bi spasli evro.“

„Prevaranti, poltroni, uvlakači“ – Tagescajtung (Berlin)

Ovo je zapravo naslov koji je berlinski dnevnik dao otvorenom pismu Janisa Makridijakisa grčkoj vladi. Zbog stalnih štrajkova u Grčkoj, tri ministra iz grčke vladajuće stranke PASOK uputila su grčkom narodu apel da postane radišan i da razvije bolji radni moral. Ministri unutrašnjih poslova Janis Ragusis, zdravlja Andreas Loverdos, i obrazovanja Ana Dijamantopulu, pre nekoliko dana su objavili svoj apel, u kome se inače žale i na opšte bezakonje i nepotizam u svakodnevici. Oni traže prekid štrajka. Obustavljanje rada u školama, bolnicama i javnom saobraćaju da bi se isterali sopstveni interesi, za ove ministre je nedemokratsko i asocijalno ponašanje. Oni zahtevaju da se građani ponašaju „moralnije“ i sarađuju sa vladom. Na to je ogorčenim pismom reagovao pismom Janis Makridijakis:

„Eto i to doživesmo. Troje državnih ministara, svi rođeni i politički odrasli u kartelu koji je Grčkoj naneo najveću štetu: interesnom savezu partije PASOK, potpisuju apel protiv sindikata i interesnih saveza naroda – svojih birača! Troje političara – saveznika i sledbenika politike koja već 30 godina slavi neobrazovanost, ono što je ništavno iznosi u prvi plan, a prevarante, poltrone, uvlakače i političke propalitete – potpomaže; politike koja hrani pogrešne oce, one koji se prave da se zalažu za interese radnika, kao i vođe korumpiranih, neobrazovanih i smešnih lokalnih uprava i centralne vlade. Baš oni nam na skandalozan način govore da smo svi mi krivi, da smo postali društvo sebičnjaka koji uz pomoć svojih političkih prijatelja gledaju da dođu dio privilegija. I da to mora da se promeni iz temelja da bismo imali šanse da se spasemo. Takvog bezobrazluka u političkom kontekstu još nije bilo u istoriji grčke države.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković