Spasavanje evra nanosi štetu Nemačkoj?

„Vrhunski ekonomisti žele da pozovu građane na proteste zbog stvaranja unije banaka sa kojom se, posle poslednjeg samita EU, odmiče sve dalje.“ Prema informacijama magazina Špigel, „oni planiraju da upute apel građanima i kancelarki“, jer će zbog planova EU za spas evra, zbog novih mera „patiti naša deca i unuci“: „Spasavanje evra nanosi štetu Nemačkoj – to je teza koju Verner Zin (na slici gore) zastupa već dugo. Njegov otpor se sada pojačava. U nacrtu dokumenta kojim on, zajedno sa više kolega, namerava da se obrati javnosti, piše da su zaključci poslednjeg samita EU pogrešni, te da je kancelarka Angela Merkel na tom samitu prisiljena da se složi sa njegovim zaključcima.“

„Zin je šef minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja Ifo. On stalno upozorava da bi Nemačka savezna banka mogla da ostane bez 500 milijardi evra koje bi joj dugovale druge nacionalne banke ukoliko se evropska monetarna unija raspadne. Kaže da se nalazimo u klopci. Do sada je to uvek iznosio kao svoje lično mišljenje, međutim, sada stvari dobijaju na težini, jer on svoj protest namerava da organizuje kao koncentrisanu akciju zajedno sa drugim ekonomskim stručnjacima. U nacrtu apela naučnici posebno ukazuju na opasnosti koje prete od stvaranja evropske unije banaka. Oni smatraju da to znači kolektivno jemstvo za dugove banaka u evrosistemu. Pošto su oni gotovo tri puta veći od državnih dugova, nemoguće je da se za garante tih dugova proglase poreski obveznici, penzioneri i štediše dosad solidnih evropskih zemalja.“

„U prve potpisnike apela, pored Zina, spadaju i frajburški ekonomista Bernd Rafelhišen, te bivši predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja Klaus Cimerman. Jedan od inicijatora akcije je i stručnjak za statistiku iz Dortmunda Valter Kremer. (…) Oni smatraju da zemlje sa velikim dugovima imaju strukturalnu većinu u evrozoni. Ako solidne zemlje pristanu na podruštvljavanje jemstva za dugove banaka, stalno će biti izlagane novim pritiscima da uvećaju sume kojima jemče. Zbog toga će patiti i naši unuci, poručuju pomenuti naučnici. Nacrt se završava pozivom građanima da ovu temu shvate ozbiljno i da o njoj diskutuju sa poslanicima svog izbornog okruga“, piše Špigel.

Nemački ekonomski alarmni uređaj

Sve to se nimalo ne dopada Štefanu Štalu, autoru koji piše za list Augsburger algemajne: „Nešto se stvara u Nemačkoj, jedna mešavina koja bi mogla postati opasna. Tu glavnu ulogu imaju ekonomski lobisti. Vlasnici pojedinih firmi gube strpljenje. Oni više nisu spremni da prihvate monetarnu politiku vlade, jer smatraju da ona nosi sa sobom veliki rizik za nemačke poreske obveznike. Do sada su se svojom skepsom isticali uglavnom profesori univerziteta. Ljudi kao što je Hans-Verner Zin, nemačka personifikacija ekonomskog alarmnog uređaja, sve su upadljiviji.“

„Ovim specijalnim džangrizalima dosad nije uspelo da pridobiju većinu građana za svoje antievraško raspoloženje (…) ali, sadašnje raspoloženje bi ipak moglo da se promeni. Čak i u svetu nemačkih ekonomskih organizacija, koji je poznat kao uzdržan, sada već kuva. Već je došlo do žestoke svađe između Saveza udruženja nemačke industrije (BDI) i predstavnika poslodavaca. Šef BDI Hans Peter Kajtel je veoma oštro napadnut zbog svoje podrške monetarnoj politici Angele Merkel.“

„Slovenija će radije sama da štedi“

Taj naslov objavljen je u Frankfurter algemajne cajtungu o tome kako Slovenija namerava da se izbori sa velikom krizom i praznom državnom kasom. „Paketom štednje donetim u parlamentu, privremeno je otklonjena opasnost od obraćanja Međunarodnom monetarnom fondu ili evropskim mehanizmima pomoći, prenosi ovaj list reči slovenačkog premijera Janeza Janše. Programom štednje koji predviđa pre svega smanjivanje plata u javnom sektoru, slovenačka vlada želi da smanji budžetski deficit na četiri odsto bruto društvenog proizvoda. Prošle godine, on je još iznosio 6,4 odsto BDP. Slovenija mora da uštedi velike sume da bi pomogla svojim posrnulim bankama. Tako je država egzistencijalno ugroženoj Novoj ljubljanskoj banci – najvećoj u zemlji – putem dva fonda stavila na raspolaganje 383 miliona evra“.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković