„Spasavanje preuzimanjem vlasništva“

Frankfurter algemajne cajtung najviše pažnje posvećuje odluci savezne vlade o nacrtu zakona, po čijem donošenju će doći do podržavljenja Hipo rilistejt (HRI) banke. Očigledno je da su HRI banci za opstanak potrebne dodatne milijarde evra. Prema informacijama Frankfurter algemajne cajtunga, u najskorije vreme biće potrebne dalje garancije u vrednosti oko 20 milijardi evra. U branši se špekuliše o potrebi kapitala od oko deset milijardi. Sa novim zakonom, fond spasavanja će biti fleksibilniji, a garancije bi trebalo da važe sledećih 5 godina. Osim toga, vlada je izradila i nacrt zakona kojim će ulaganja klijenata u nemačke banke biti znatno bolje osigurana. Ulaganja do 50.000 evra treba još pre drugog polugodišta da budu osigurana zakonom. Do sada je maksimalna suma iznosila 20.000 evra, od čega su u najgorem slučaju ulagači sami snosili 10 odsto gubitaka. Ovo učešće u gubicima ubuduće neće postojati.

Zidojče cajtung o istoj temi piše: Savezna vlada će u aprilu preuzeti većinu poljuljane Hipo rilistejt banke. Kabinet je u sredu odobrio nacrt takozvanog zakona o „spasavanju preuzimanjem vlasništva“, i time stvorila preduslove za podržavljenje banke. Kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Štajnbrik izjavili su da nije postojalo drugo rešenje.

Ime HRI banke u nacrtu zakona nije navedeno, ali je ministar finansija Štajnbrik rekao da se radi o HRI. Banka je veštački održavana u životu jer njen poslovni model od izbijanja finansijske krize više nije funkcionisao, i ona je dnevno beležila gubitke u milionima evra. Do sada su država i privatne banke dale garancije u visini od 102 milijarde evra. Na berzi je HRI vredna još samo 300 miliona evra, navodi Zidojče cajtung.

GM ukida 47.000 radnih mesta

Američki autokoncern Dženeral Motors pokušava da sa tvrdim kursom sanacije spreči padanje u stečaj. Ukupno 47.000 radnika će ostati bez posla, što znači da će svako peto radno mesto biti ukinuto. Od toga je 26.000 radnih mesta izvan Amerike, pre svega u Evropi, preneo je GM. Budućnost nemačkog Opela sa 25.000 zaposlenih je potpuno nejasna. U Nemačkoj se radnici Opela bore za svoja radna mesta, situacija je kritična. Savezna vlada čeka; GM mora da izađe sa prihvatljivim konceptom“, piše u Zidojče cajtungu.

Špigel onlajn u tekstu naslova „Spasavanje Opela“ piše da kancelarka Angela Merkel vrši pritisak na Dženeral Motors: „GM frustrira nemačku politiku. Krizni plan šefa koncerna Vagonera ne sadrži detalje o budućnosti nemačke firme ćerke - Opela. Kancelarka Merkel je pritisla Amerikance da polože karte na sto. U pozadini se već šuška o garancijama i državnom učešću. Angela Merkel je zahtevala jasan koncept. Poljuljani Dženeral Motors treba da predoči kako vidi saniranje nemačkog Opela. U protivnom politika ne može ništa da učini, rekla je kancelarka.

Pametno putovanje u Irak

Iako izgleda kao deo izborne kampanje, putovanje ministra inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajera u Irak je pametan potez, konstatuje nemačka štampa:

Osnabriker cajtung navodi: „ Irački predsednik, Talabani i premijer Maliki već odavno su Nemačkoj ponudili prijateljske i privredne odnose, ali vlada u Berlinu nije žurila. Sada je Štajnmajer načinio pravi korak. Suvereno i državnički je nastupio u Bagdadu, otvarajući tako vrata za nemačku privredu. Kancelarka Merkel i široka javnost sada treba da uvide, kako se SPD političar nije samo iz zadovoljstva kandidovao za poziciju kancelara.

Zidojče cajtung smatra da je ispravno bilo odbijanje Šrederove vlade da učestvuje u Iračkom ratu, kao što je sada opravdano i uvažavanje novog Iraka. „Nemačka tehnika će biti cenjena u ovom delu sveta. Odbijanje učešća u ratu sa Amerikancima, mnogi Iračani i danas vrednuju kao prednost Nemačke.

Hanoveriše algemajne cajtung primećuje: Samo sa mirovnim apelima ne može se ništa postići. Mirovne trupe će sigurno i sledećih godina nastupati sa teškim naoružanjem. U Iraku je već odavno počeo proces postepenog predavanja vlasti nacionalnim policijskim jedinicama i snagama.

Reci mi čemu se smeješ, pa ću ti reći ko si

Više od 50 karnevalskih povorki će proći samo kroz Keln i njegove gradske četvrti. Karnevalskog slavlja biće u svim gradovima uz Rajnu - Majncu, Diseldorfu, Bonu…Naravno, najveće okupljanje na ulicama, i najveća karnevalska povorka, po pravilu je u Kelnu. Večeras, prve karnevalske svečanosti počinju slavljem žena.

„Kako ćeš se maskirati?“ U nedelji karnevala to je najčešće i najvažnije pitanje. Klovn, kauboj, princeza ili vitez – kakva odeća, kakve maske treba da budu? Konačno pravo zadovoljstvo je ponekad iskočiti iz „realnog sveta“ i poigrati se sa mogućnostima mašte i fantazije. Deca sa tim nemaju nikakve probleme. Odrasli razmišljaju drugačije o kostimima - konačno, čovek ipak jednom može biti neko drugi, ako mu to pričinjava zadovoljstvo, i ako na par dana može da zaboravi uobičajene brige i probleme. Ljudi koji nisu u stanju da naprave distancu sami sa sobom teško su podnošljivi. Humor podrazumeva nasmejati se i sebi samom. A za to su pravi majstori, karnevalske lude i klovnovi, kaže kelnski biskup Joahim Majsner koji tako blagosilja karneval, piše Kelner štat ancajger.