Spasioci prošlosti

„Kada se restauriraju stari rukopisi, postoji doza strahopoštovanja“, kaže Nadine Til, glavni restaurator Istorijskog arhiva u Kelnu. Ta stručnjakinja predvodi tim od oko 200 restauratora i njihovih pomagača koji spasavaju blago Kelnskog arhiva, iz zgrade koje se iznenada srušila početkom marta 2009.

Iako 95 odsto ugrožene arhivske građe može da se povrati u prethodno stanje, taj posao još ni izdaleka nije gotov. Naime, restauratori moraju da očiste predmete od prašine i buđi, zalepe i „ispeglaju“ stranice i poprave korice – sve to na knjigama i dokumentima od kojih su pojedini stariji od hiljadu godina. Ti stručnjaci su jedini koji mogu da približe prošlosti u tolikoj meri, kaže Nadine Til: „To je već velika odgovornost“. Iako je njen tim do sada uspeo da sanira oko 1500 dokumenata, to je samo delić posla koji ih još čeka.

Izgorelo 50.000 knjiga

Istu odgovornost poznaje i restaurator Matijas Hagebek. „Mogu da otvorim prozor u istoriju“, kaže taj stručnjak iz „Tima za saniranje posledica požara“ u Biblioteci vojvotkinje Ane Amalije u Vajmaru. Na primer, Hagebek radi i sa knjigama čiji vlasnik je bio veliki nemački pesnik Gete i na taj način dolazi u dodir sa istorijom nemačke književnosti. Tokom rada, restauratori povremeno nalaze i lične stvari u starim knjigama, poput sasušenih cvetova ili pisama. Iako je osnova zbirke u Vajmaru nemačka literatura od 1750. do 1850. godine, ta biblioteka ima i knjige iz devetog veka, kao i moderna izdanja.

U velikom požaru septembra 2004, oštećeno je ili sasvim uništeno desetine hiljada knjiga. Oko 50.000 je potpuno izgorelo, procenjuje Hagebek, a još 25.000 knjiga je označeno kao „nagorelo“ što znači da se makar donekle mogu spasiti. Tu su i knjige koje su oštetile previsoke temperature ili voda, i iz te grupe njih 37.000 moglo bi biti potpuno restaurirano tokom sledeće godine. Zbog ovako velikog broja knjiga oštećenih u požaru, biblioteka u Vajmaru je razvila jedinstven postupak restauracije, koji se sada koristi i u Švajcarskoj.

Restauratori su kul

U Nemačkoj postoji negde između 500 i 1000 restauratora za papir, procenjuje Jana Mocarski, predsednica stručne grupe „Grafika, arhiva, i bibliotekarski fond“ u udruženju restauratora Nemačke. Ona smatra da je to dovoljno. Naravno, za to zanimanje se školuju i mladi – u Nemačkoj postoji nekoliko desetina studijskih grupa za restauraciju. „Restaurator sada pomodno zanimanje“, kaže Mocarski. Međutim, mnogi mladi koji tek počinju da se bave ovim poslom imaju nerealna očekivanja: „Oni stavljaju kreativnost u prvi plan i zanima ih umetnost, ali ovo zanimanje nije kreativno u umetničkom smislu“, naglašava Mocarski. Istovremeno, u ovoj profesiji ima mesta za maštovite:„Moram da pronađem kreativni način da obezbednim vernost objekata originalu.“

Najveći izazov za restauratore, kažu i Mocarski i Hagebek, jeste da se pronađu novi načini za masovnu restauraciju. Danas se stručnjaci tog profila više ne bave samo pojedinačnim objektima, već ogromnim fondovima arhiva i biblioteka. „Logistički, to je ogroman zadatak“, kaže Hagebek. „Moramo da pazimo na naučnu stranu postupka, i da osiguramo kvalitet.“

Restauratori svih zemalja

Evropski centar za istraživanje restauracije knjiga i papira radi na sličnim problemima, Njegov zadatak je da sačuva kulturna dobra i da unapredi istraživanje na evropskom nivou, naglašava Patricija Engels, naučna upravnica te organizacije čije sedište je u Austriji. U svom radu, restauratori iz cele Evrope susreću se sa istim problemima: buđ, truli papir, pogrešno štavljena koža i mastilo koje uništava papir. Osim toga, Patricija Engels smatra da je potrebno u javnost plasirati više informacija o tome kako je važno finansirati rad ovih stučnjaka.

Restauratori sarađuju i u praktičnom radu. Arhivi i biblioteke rade zajedno sa univerzitetima i radionicama za restauraciju – i nacionalno i preko granice. Knjige iz Biblioteke vojvotkinje Ane Amalije obnavljaju se u Švajcarskoj, Estoniji, Mađarskoj i Španiji, a određeni predmeti iz Kelnskog arhiva se restauriraju u Holandiji.

„Stručnjaci su u velikoj meri spremni da se međusobno pomažu“, potvrđuje Nadine Til iz Kelna. Ipak, ova vrsta posla dugo traje. Matijas Hagebek procenjuje da će potrajati još deset godina dok se restauriraju sve knjige u Vajmaru. Što se Kelna tiče, restauracija se sigurno potrajati još najmanje 30 godina, a na novu zgradu arhiva još uvek se čeka.

Svi restaurirani predmeti iz Kelna čuvaju se i u digitalnom obliku. Svrha tog postupka je stvaranje sveobuhvatnog arhiva na internetu, na adresi historischesarchivkoeln.de. Taj sajt je već otvoren za javnost.

Autori: K. Rejman / A. Cajtler / D. Janjević
Odgovorni urednik: I. Đerković