Spoljna politika i 100 "vlasti" Nikole Sarkozija
24. avgust 2007.
Prijateljstvo sa SAD je jedan od stubova nosača francuske spoljne politike – to je oduvek bilo tako , uprkos verbalnoj kritici.Miteran je podražvao Buša seniora u ratu u Persisjkom zalivu a i Žak Širak se ubraja u priajtelje amerike mada je zbog svog antiratnog stava u poltici prema Iraku ugrozio inače tesne odnose sa Vašingtonom.
Sarkozi je odmah posle pobede na izborima Americi poručio:«Našim Američkim prijateljima želim da kažem da mogu da računaju nas. Francuska će uvek biti na njihovoj strani ,kad god im bude zatrebala.»
On se ne prezentuje samo kao partner Vašingtona već želi da izgradi dobar lični odnos sa predsednikom.Sarkozi je bio prvi francuski predsednik koji je svoj letnji odmor proveo u SAD, uključujući tu i piknik sa porodicom Buš.Ipka on kaže:«MI možemo da budemo prijatleji, ali to ne znači da moramo uvek da budemo istog mišljenja.»
Medjutim priobližavanje SAD nije jedno što je Sarkozi uradio u svojih prvih 100 dana na spoljno – poltičkom planu.
I njegovo spektakularno putovnaje u Libiju - propratili su mediji širom sveta. Samo nekoliko sati nakon što je rešeno višegodišnje diplomatsko natezanje u vezi za bugarskim medicinskim sestrama – Sarkozi je sa Gadafijem ugovorio obimnu saradnju- ekonomsku i u oblasti naoružanja.
Kod nemačkih suseda ovkava poltika do sada je izazivala samo negodovanje. Državni ministar u minstarstvu spoljnih poslova Gernot Erler kaže:«Mi smatramo da mir i stabolnost u to mregionu ne može postići iproukama oružja nego politčkim dijalogom.»
Nisu uvek ekonomski intersi Francuske ono što motiviše Saakozija – to jei moral.Na konfrenciji o Drafuru on je rekao:«Ćutanje ubija.Želimo da mobilizujemo medjunarodnu zajednicu, da kažmo da je dosta.»
Medjutim ovo nije imalo mnogo odjeka u EU.I inače , čini se da mnogi šefovi vlada ovog Sarkzijija koji se meše u sve i svšta gledaju po malo čudno.