Spoljna politika pod teretom finansijske krize

Obama je pobedio na izborima u novembru i čestitajući mu, kancelarka Angela Merkel je rekla: „Svi smo svedoci istorijske pobede u SAD. Najsrdačnije čestitam Baraku Obami na izboru za budućeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država“.

Obama se u govoru u Berlinu zalagao za transatlantsku saradnju, koju je prema mišljenju mnogih nemačkih građana Džordž Buš upropastio. Tako je u javnosti gotovo nezapaženo prošla Bušova oproštajna poseta Merkelovoj. Ona mu je, inače, uvek jasno govorila šta je za Berlin neprihvatljivo. U Avganistanu, na primer, ne dolazi u obzir da nemački vojnici budu upućeni u zone borbenih operacija na jugu zemlje.

Hoće li Merkelova ubediti i Obamu?

Sada preostaje još da Berlin ubedi i novog predsednika Obamu da vojnici Bundesvera ne mogu na jug Avganistana. Nemačka vlada smatra da već doprinosi više nego dovoljno stabilizaciji Avganistana. U oktobru je povećan broj vojnika na četiri i po hiljade. Ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer smatra da bi saveznici morali da poštuju takvo angažovanje i kaže:

„Mi smo, a i ja lično, ukazivali šta čini Nemačka u Avganistanu. Ne samo šta radi Bundesver, nego i svi oni koji pružaju pomoć u obnovi zemlje, u civilnom sektoru. To poštuju i u SAD, to poštuje i novi predsednik“, rekao je Štajnmajer.

Avganistan je i u 2008. bio problem za saveznu vladu

I dalje ima problema u obuci avganistanskih vojnika i policajaca, talibani napadaju bazu Bundesvera i patrole. U oktobru poginula su u samoubilačkom napadu dva nemačka vojnika, kod grada Kunduza, na severu zemlje. Ministar odbrane Franc Jozef Jung kaže:

„Naši vojnici bili su u oklopnom vozilu „Mungo“. Atetnator samoubica je na biciklu prišao vozilu i aktivirao eksploziv. Nisu poginula samo naša dva vojnika, nego i petoro dece koja su bila u blizini".

Vojska važan instrument nemačke spoljne politike

Bundesver je angažovan u Avganistanu, na Kosovu, u Bosni, na rogu Afrike i duž obale Libana, a nenaoružani posmatrači su su na jugu Sudana i u Gruziji. Krajem godine odlučeno je i da se odobri angažovanje vojnika u borbi protiv pirata na rogu Afrike u okviru misije EU „Atalanta“.

Generalno, nemačka spoljna politika u 2008. bila je rezervisana, u nekim slučajevima neodlučna. Dok su 2007. obeležili veliki događaji kao što je bilo predsedavanje u EU ili sastanak na vrhu Grupe 8 pod nemačkim predsedništvom, 2008. je bila godina bez posebnih spoljnopolitičkih obeležja. Deo onoga što je savezna vlada postigla 2007. potonuo je pod teretom finansijske krize i irskog „ne“ ugovoru iz Lisabona.

Angela Merkel više nije političarka u prvom planu?

Ona se odjednom našla u senci hiperaktivnog francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Zbog uzdržanosti Berlina prilikom izdvajanja milijardi evra za konjunkturni paket EU nezadovoljni Francuzi su prestali da pozivaju Nemačku na sve sastanke na vrhu o toj temi. Posle sastanka Sarkozi – Braun – Barozo u Londonu početkom decembra Štajnmajer je izjavio:

„Hoću da kažem istinu: smatram da nije u redu što na tom sastanku nisu bili Nemačka i predsednica vlade“.

Bilo je razlika u stavovima između dvoje najvažnijih protagonista spoljne politike – kancelarke Angele Merkel iz CDU i ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera iz SPD.

Razlike su se naročito ispoljile u pristupu Kini, Rusiji i Siriji

Merkelova je sklonija direktnim porukama, Štajnmajer insistira na diplomatiji i dijalogu. To je povremeno dovodilo do nejasnoća, a opozicija je tvrdila da zemlja ima dve spoljne politike. Tako je Jirgen Tritin iz Zelenih izjavio:

„Jedan je nadležan za dalaj-lamu, drugi za vladu u Pekingu. U slučaju Sirije ministar spoljnih poslova je za približavanje, stranke Unije ga kritikuju zbog toga. A ako se postavi pitanje kakav je stav vlade kada je reč o američkom antiraketnom štitu u Evropi nema jasnog odgovora“, rekao je Tritin.

Razlike osetio i dalaj lama

Iz cele vlade jedino je ministarka za razvoj Hajdemari Vičorek Cojl, SPD, bila spremna da ga primi. Pretprošle godine sa dalaj lamom se sastala kancelarka Angela Merkel što je izazvalo silno nezadovoljstvo u Pekingu, a ministar spoljnih poslova Štajnamjer smatra da je spoljnopolitička cena takvih susreta previsoka.

Štajnmajer je kandidat socijaldemokrata na izborima u septembru i to nije dobar znak za spoljnu politiku u 2009.Kako kandidat mora da se distancira od dužnosti koju obavlja u koalicionoj vladi nemačka spoljna politika u 2009.toj pre će biti na silaznoj, nego na uzlaznoj putanji.