Sporazum o kome se premalo zna

Jedna od tačaka Sporazuma koja se ne dopada velikom broju komentatora jeste i planirano uvođenje arbitražnih sudova za rešavanje sporova između velikih koncerna i država. „Ako koncerni – zbog zakona koji im ne odgovaraju – budu mogli da tuže države pred netransparentnim arbitražnim sudovima – onda više nisu dovoljne umirujuće reči“, piše list Ajzenaher prese (Ajzenah): „onda ljudima treba jasno staviti do znanja za šta je Sporazum sa SAD dobar. Za navodno povećanje privrednog rasta za 0,2 ili 0,3 odsto, građani neće sebi ništa moći da kupe.“

Vestfeliše nahrihten (Minster) smatra da su „EU i SAD svojim neprozirnim pregovorima izazvali kod građana brige da će Sporazum na mala vrata da stavi van snage evropske standarde. Sada bi EU trebalo da poradi na tome da se povrati izgubljeno poverenje. Doduše, tek posle izbora za Evropski parlament će se pokazati da li je šteta koju su počinili pregovarači tolika da više neće moći da se opovrgne smeškom...“

I poslanici Evropske unije su saznali samo za delove sadržaja pregovora o TTIP vođenih iza zatvorenih vrata“, podseća list Nirnberger nahrihten (Nirnberg). Na kraju će njihov posao biti da samo odobre gotovo paket. Upravo to je podstaklo nepoverenje mnogih građana i to – s pravom. Čak i poslanici EU samo u posebnim čitaonicama u Briselu mogu da steknu uvid i to samo u neke delove Sporazuma. Oni čak ne mogu da saznaju koji delovi su ostali skriveni od njih. Zato nikoga ne treba da čudi to što sada cvetaju teorije zavere.“

Komentator lista Berliner cajtung (Berlin) piše da je „Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD suvišan. Osim toga, za našu demokratsku pravnu državu bi bilo štetno da investitorima pomoću specijalnih klauzula budu omogućena nečuvena specijalna prava. Takva specijalna prava na tužbe i procese s onu stranu prane države već postoje u nekim bilateralnim trgovinskim sporazumima – i koncerni ih obilato koriste. Prema Konferenciji UN o trgovini, trenutno postoji 514 tužbi investitora. Zaštita investitora je prvobitno trebalo da koristi preduzećima u zemljama u kojima nema funkcionalnih pravnih sistema. To je imalo smisla. Ali danas koncerni zloupotrebljavaju taj vid pravne zaštite.“

„Stotine hiljada evropskih građana su protiv planiranog sporazuma sa SAD. Tako raste opasnost da političari u Evropi i SAD na kraju neće smoći snage da se zauzmu za Sporazum, piše Štutgarter cajtung (Štutgart): „to bi bilo na štetu ne samo izvoznika i njihovih zaposlenih, već i potrošača. Nemačka je kao nijedna druga zemlja upućena na razmenu robe. A to kritičari lako previđaju. Naravno da brige potrošača treba shvatiti ozbiljno. Mnoge potrošače uznemirava činjenica da se na framam pilića u SAD hemikalije koriste u velikom stilu. Evropa ima naprednije standarde u proizvodnji životnih namirnica. Zaštita potrošača ne bi smela da zamre. Ali, iza Sporazuma se krije više od pukog pitanja načina uzgoja životinja. Ne ceni se dovoljno činjenica da će ukidanje carina svima koristiti. Od toga će profitirati kupci jer će cene biti niske. Svi će biti dobitnici. Uz sve kritike treba sačuvati i pogled na celinu“.

A list Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) ima jasnu poruku: „Pilići iz hlora, meso puno hormona i genski manipulisane životne namirnice iz SAD – ne, hvala! Mnoge građane Nemačke je već prošao apetit kada je reč o planiranom trgovinskom sporazumu između EU i SAD. Zato je savezni ministar privrede dobro učinio kada je zatražio da se parlamentima omogući da utiču na Sporazum. Činjenica je da planirano ukidanje carina otvara nove šanse. TTIP je podesan da na ove strane Atlantika da impulse za rast privrede i donese stotine hiljada novih radnih mesta. Ali, veliki uspeh će biti ostvaren samo ako ne dođe do pada radnih i ekoloških standarda...“