Sprečiti nasilje nad manjinama u Vojvodini

Iako pitanja Vojvodine i Kosova nisu direktno povezana, jer je Kosovo pre svega etničko a Vojvodina demokratsko pitanje, to ne isključuje mogućnost da se na udaru takozvanih patriota u Vojvodini nađu nacionalne ali i ideološke manjine, nakon proglašenja konačnog statusa Kosova, smatraju politički analitičari.

Direktor novosadskog Centra za regionalizam Aleksandar Popov podseća da su se, nakon nasilja na Kosovu marta 2004, na udaru ekstremista našle nacionalne manjine u Vojvodini:

"To je zastrašujuće koliko je to dobilo na intenzitetu posle kosovskih događaja, koliko su direktno bili na udaru pre svega priapdnici mađarske zajednice u Vojvodini i koliko je vlast neadekvatno i neblagovremeno reagovala."

Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji upozorava da vlasti u Srbiji moraju da razmišljaju preventivno i da spreče eventualni revanšizam prema manjinama u Vojvodini. Prema njegovim rečima, ako se to ne desi, na udaru će se naći različite manjine:

"To su u Vojvodini pre svega Aškalije, koje njihovi sugrađani često svode na Albance. To su zatim Romi, Goranci i ono malo Albanaca što ima. Naravno, na udaru će biti i druge manjine, poput Mađara."

Domonji za naš program kaže da će se na udaru možda još i više naći i političke manjine, pre svega vojvođanski autonomaši:

"Vi vidite da najveći protivnici nacionalista nisu prikriveni mađarski secesionisti, kako oni kažu, nego autonomaši, dakle ljudi 'spaljene savesti' i 'rasrbljeni Srbi'."

Aleksandar Popov u izjavi za DW podseća da su i policija i BIA navele da neonacizam, klerofašizam i slični ekstremizmi postoje u Srbiji i da predstavljaju opasnost po bezbednost zemlje:

"Prema tome, za očekivati je da dođe do energičnijih akcija vlasti, da se ova stvar suzbije dok nije otišla predaleko."

I Popov i Domonji smatraju da su dalje evropske integracije jedina pouzdana prevencija od mogućeg raspirivanja nasilja u Srbiji nakon proglašenja konačnog statusa Kosova.