Sprečiti „poreske trikove“ velikih korporacija!

Velike multinacionalne korporacije Epl, Starbaks ili Folksvagen preusmeravaju zarađeni novac u druge zemlje i tako brišu tragove kada god je to u njihovom interesu. Doduše, one to rade legalno, ali je ipak reč o „izbegavanju plaćanja poreza“.
Zato je OECD osmislio plan protiv poreskih trikova velikih kompanija. Njega bi trebalo da usvoji svih 20 najvažnijih industrijskih zemalja i zemalja ubrzanog razvoja (G20). Prvi nacrt tog sporazuma prosleđen je medijima. Glavna poruka glasi: korporacije bi trebalo da plaćaju porez tamo gde ostvaruju dobit. Potrebno je, pored ostalog, onemogućiti i preusmeravanje te dobiti.

Uspeh plana malo verovatan?

Kada bi se predloženi plan konsekventno sprovodio, korporacije bi u svim zemljama OECD-a trebalo da objave podatke svih svojih troškova – za dozvole, kamate, naknade za upravljanje, plate itd. „To bi bila vrlo stroga pravila, puno strožija nego što su bila do sada“, kaže stručnjak za porez Mihael Borman. Time bi bilo otežano umanjivanje dobiti u izveštajima kako bi se omogućilo njegovo prebacivanje u zemlje sa manjim porezom.

Markus Manjcer iz Mreže za poresku ravnopravnost, smatra da uspeh tog plana zavisi od toga hoće li ti podaci biti dostupni svima ili samo poreskoj upravi. Osim toga, on tvrdi da je izuzetno važno da svi podaci o poslovanju preduzeća budu transparentni. „Samo na taj način mogu se donositi zaključci o radu korporacije“, smatra Majncer.
Mihael Borman smatra da će se u Nemačkoj teško postići tolika transparentnost. Na osnovu prava na tajnost poreza, zahtev za transparentnošću ne može se primeniti na sve građane. S druge strane, nema pravnih osnova za to da se samo velike korporacije prinude na apsolutnu transparentnost.

Šta sa internet-gigantima poput Gugla?

Posebne probleme prilikom naplaćivanja poreza OECD vidi sa internet-korporacijama, kao što su Gugl i Epl, pogotovo je lako prebacivati dobit za usluge koje se nude na internetu. „Internet firme nemaju opipljiv proizvod“, kaže Majncer. On se zalaže da se oporezivanje na internetu vrši tamo gde kupac nabavlja proizvod. Ta i slična pitanja trebalo bi da se rešiti nakon razmatranja prvog predloga OECD-a 2014.
Na taj način zemlje sa niskim porezom ne bi više mogle da budu konkurencija državama sa višim. Upravo iz toga razloga bi i zemlje koje nisu članice OECD-a trebalo da se uključe, navodi se u članku lista Zidojče cajtung. „Iz perspektive nemačkog državnog budžeta, gde se teži tome da se prihodi uvećaju, logična je netrpeljivost prema državama koje imaju niže poreske stope“, kaže Borman. Ali on smatra da je konkurencija na tom planu ima smisla. „Zašto se ne bi povećala atraktivnost neke zemlje ako se tamošnjim preduzećima daju poreske olakšice?“

Konkretne odluke tek od septembra

„OECD će biti uspešan samo ako se stvarno uvedu temeljne kontrole za korporacije“, kaže Majncer. Ako bude bilo reč samo o dobrovoljnim merama, vladama će opet promaći naplata poreza u milijardskim iznosima. O zvaničnoj verziji plana, koja je predstavljena 19. jula, diskutovaće se na sastanku G20 u Sankt Peterburgu u septembru ove godine. Tek nakon toga će korporacije znati koji trikovi za izbegavanje plaćanja poreza više neće biti mogući.

Autor: Nikolas Martin
Redakcija: Jakov Leon