Spremnost da se pomogne ugroženima

Očajni ljudi pred ruševinama, zaraza i pljačka – takve slike svakodnevno stižu sa Filipina. Nemci su dirnuti posledicama tajfuna Hajan i rado se uključuju akcije skupljanja pomoći za ugrožene. Danijela Felzer iz „Nemačkog saveta za donacije“, saveza svih organizacija koje se bave skupljanjem donacija, kaže da se ljudi lično osećaju potresenim: „O Bože, to može i meni da se desi. Kako mogu da pomognem?“ Potresan naslov ili fotografija – na to nemački donator reaguje. Samo za nekoliko dana, humanitarne organizacije prikupile su 3,5 miliona evra za ljude pogođene tajfunom na Filipinima.

Posle poplave slika, poplava donacija

Kada se desi prirodna katastrofa, mediji igraju važnu ulogu. Potresne slike navode mnoge ljude da se odazovu pozivu za pomoć. I to sve više. „U Nemačkoj ljudi na svojoj koži osećaju kako se klima menja, kako ima sve više jakih oluja, kako leti ume da zahladni tako da čovek mora da obuče zimski kaput“, kaže Danijela Felzer. Stepen identifikacije je visok, a time i spremnost da se pomogne.

Sprega između medija i donacija videla se lepo i prilikom poplava u Bavarskoj i istočnoj Nemačkoj, koje su izazvale štete koje se mere milijardama. Više od polovine donacija došle su putem medija, dobrotvornih gala-večeri i raznih drugih akcija, kako javnog servisa, tako i privatnih stanica. Odziv građana bio je ogroman, do sada u Nemačkoj neviđen.

Međutim, detaljno izveštavanje medija sa područja pogođenih ratom može da izazove i suprotan efekat. Ljudi su zbunjeni situacijom u kojoj ne mogu da razluče ko je dobar, a ko zao. Zato je spremnost da se pomogne mala. Trenutno je takva situacija u vezi sa Sirijom: „Jednom je kriv Aasadom režim, a onda, drugi put, pobunjenici“, kaže Felzer. „Osim toga, ljudi stiču utisak da je pogođenima teško pomoći, da nisu dostupni. Slično je bilo i posle zemljotresa u Pakistanu i Iranu. Nemci nisu bili dovoljno motivisani da pomognu“.

Prosečan donator: preko 60 i finansijski situiran

Nemci ne reaguju samo na prirodne katastrofe i humanitarne krize. Većina donacija stiže redovno, preko nekih malih udruženja ili humanitarnih organizacija. Sudeći po rezultatima studije „Bilans pomoći“, trećina Nemaca je 2012. godine dala dobrovoljni prilog nekoj od humanitarnih organizacija u ukupnoj vrednosti od 4,2 milijarde evra. Kao dobrovoljni prilozi računaju se novac, stvari i vreme!

Naročito rado doniraju Nemci stariji od 60 godina. Sociolog Ekard Priler kaže da pritom ulogu igra više faktora: to su stariji ljudi, finansijski obezbeđeni i imaju veliko životno iskustvo.

I na kraju, mada Nemci vole da o sebi misle da su narod koji je svetski prvak u donacijama, činjenice to ne potvrđuju: Nemačka je negde u sredini. Među zemljama koje su na vrhu su Norveška, Švajcarska ili Holandija. Osim toga, u SAD odavno postoji kultura davanja u dobrotvorne svrhe, dok je to u Nemačkoj relativno nova pojava.

Međutim, sociolog Priler kaže da nema ništa loše u tome što Nemci vole da se vide i predstavljaju kao veliki darodavci. Osećaj da je deo nečeg „dobrog“ samo može da podstakne čoveka da i sam bude donator.

Autorke: Vera Kern / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković