Srbija i EU „tragaju“ za kompromisom

Radna večera visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Ketrin Ešton i srpskog predsednika, Borisa Tadića, trajala oko dva sata, a završena je kratkim, gotovo istovetnim saopštenjima iz oba kabineta – dogovoreno je da se dijalog Beograda i Brisela oko usaglašavanja teksta Rezolucije o Kosovu i dalje nastavlja, kao i da će Eštonova i Tadić biti u kontaktu i narednih dana. Predsednik Srbije se posle sastanka vratio u Beograd dok je u Briselu, zbog daljih konsultacija, ostala nekolicina njegovih saradnika.

Dijalog Beograda i Prištine, ali ne o „otvorenim pitanjima“

Uoči susreta Tadića - Ešton vladao je umereni optimizam da bi tokom njihovog razgovora moglo doći do konačnog usaglašavanja stavova Beograda i Brisela oko teksta Rezolucije o Kosovu, o čemu bi već u četvrtak trebalo da se raspravlja pred Generalnom skupštinom UN. Prethodno je među evropskom dvadesetsedmoricom postignut načelni konsenzus oko tzv. „smernica“ u pravcu izmene teksta srpske Rezolucije koja bi tako postala prihvatljiva i za EU. Da do kompromisa unutar Unije nije bilo lako doći govore informacije da je trebalo postići ravnotežu između pozicija zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i na primer Rumunije i Kipra koji su tražili poštovanje teritorijalnog integriteta, kao i neosporavanje prava Srbije da se bori protiv secesije Kosova. Države koje su priznale Kosovo nisu želele da se u Rezoluciji pominju pregovori o statusu, dok one članice Unije koje nisu priznale Kosovo, nisu želele da se na bilo koji način Rezolucijom prejudicira nezavisnost Kosova. Na kraju postignut je dogovor kojim se od Srbije traži izostavljanje pominjanja „jednostrane secesije“, kao i razgovora o „otvorenim pitanjima“. EU i dalje nudi pomoć u pokretanju dijaloga Beograda i Prištine u cilju dobrobiti građana Kosova, kao i mira, stabilnosti i bezbednosti regiona.

Komproms se i dalje traži

Srpski mediji su pred razgovore Tadića i Eštonove u Briselu izneli nezvanične informacije da je došlo do „otopljavanja stava Beograda“, kao i da bi predsednik Srbije tokom razgovora u Briselu trebalo da obavesti šeficu evropske diplomatije o prihvatanju evropskih predloga o izmeni teksta Rezolucije od strane Beograda.

I Političko–bezbednosni komitet EU je zaključio da u Srbiji postoji ozbiljna predanost za dogovor sa EU o ovom pitanju. U više navrata iz Beograda se moglo čuti da je svaki kompromis moguć, sem onog koji je u suprotnostima sa nacionalnim interesima zemlje. I dalje je pitanje šta će biti rezultat spremnosti na kompromis svih strana, koje su granice kompromisa i kada će do njega doći. Posle ove runde razgovora za kompromisom se i dalje traga.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: N. Jakovljević