Srbija i Hrvatska se udaljavaju od pomirenja?

Da se Međunarodni sud pravde smatra nadležnim za raspravu o tužbi protiv Srbije, pomalo iznenađuje s obzirom na dosadašnju praksu u sličnim predmetima. Ali bilo bi pogrešno iz toga izvoditi zaključke o eventualnom pozitivnom ishodu procesa za Hrvatsku, napominje Andreas Paulus, profesor međunarodnog prava:

"Hrvatska tadašnju SR Jugoslaviju tereti za genocid, zločin koji se vrlo teško može dokazati. Haški tribunal za ratne zločine na tlu bivše Jugoslavije u ranijim procesima nije uspeo dokazati da je u Hrvatskoj počinjen genocid, postavlja se pitanje hoće li Međunarodni sud pravde doći do drugačijeg rezultata."

I kada je utvrdio da je u Srebrenici počinjen genocid, Međunarodni sud pravde se oslanjao na rezultate istrage Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. Jer, bez sopstvenog tužilaštva i istražnih organa njegove su dokazne mogućnosti ograničene. Iz istog je razloga malo izgleda na uspeh protivtužbe za etničko čišćenje Srba iz Hrvatske tokom "Oluje", ističe Paulus:

"Iz Srbije, odnosno bivše SR Jugoslavije, što je jedan te isti pravni subjekt, su često stizale optužbe za genocid, na primer protiv NATO-a za vreme rata na Kosovu. One su retko bile utemeljene. Dok neko ne dokaže suprotno, tako gledam i na ovaj slučaj."

Više štete nego koristi

U takvim okolnostima međusobno povlačenje po sudovima državama regiona donosi više političke štete nego pravne koristi, konstatuje profesor sa Instituta za međunarodno pravo Univerziteta u Getingenu:

"Očigledno se vraćamo u fazu optužbi i protivtužbi. To neće doprineti pomirenju naroda na području nekadašnje Jugoslavije. Ali ni žrtve ne smeju biti zaboravljene. Haški tribunal za ratne zločine je obradio deo pojedinačnih slučajeva, ali ne i pitanje kolektivne krivice država za krvave događaje. Pa ipak, zemlje regiona moraju pripaziti da u korist suočavanja s prošlošću ne prokockaju budućnost."

Još uvek se može dogoditi da hrvatska tužba iz formalnih razloga bude odbačena. No, ako i dođe do suđenja, za nešto više od – u najboljem slučaju – moralnog zadovoljstva nema puno nade:

"Na kraju je sud čak i u slučaju Srebrenice odbio zahtev BiH za naknadu štete. To je, ne upuštajući se u pravne aspekte, bila politički mudra odluka, jer dodatno finansijsko opterećenje jedne od najsiromašnijih zemalja regiona ne bi imalo smisla. Posebno bih bio savetovao Hrvatskoj da odustane od tužbe, bez obzira što imam pozitivno stručno mišljenje o obrazloženju suda", zaključuje Paulus.