Srbija i Hrvatska: Umetnost jača od rata

Reč je o zajedničkom poduhvatu restauratora i konzervatora iz Srbije i iz Hrvatske na rekonstrukciji ikonostasa koji je nastao u osmoj deceniji 18. veka i koji je stavljen pod zaštitu države pre više od 20 godina, kada je izrađen i elaborat za njegovu konzervaciju.

Godine 1993, na molbu episkopa osječko-poljskog i baranjskog Srpske pravoslavne crkve Lukijana, stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture demontirali su i preneli ikone i dveri sa ikonostasa u Novi Sad radi konzervacije.

Saradnja preko struke

Bez direktnih kontakata, uprkos svim nepovoljnim okolnostima, konzervatori u Srbiji su od početka radili u skladu s elaboratom kolega iz Hrvatske, a prvi kontakti ostvareni su pre zvaničnih.

„Mi smo sarađivali preko struke, i to je ono najlepše u celoj stvari. I zato ovo tako lepo izgleda, jer su svi ljudi, i u Hrvatskoj i u Srbiji, koji su u vezi sa ovim, radili isto i hteli isto“, kaže Dejan Radovanović, istoričar umetnosti u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Eduard Hudolin, direktor Restauratskog odjela Hrvatskog restauratorskog Zavoda u Osijeku kaže da je to „jedan od krasnih primera kako na sličnim, odnosno istim problemima, možemo odlično sarađivati. Kolege su došli kod nas i na stručnoj osnovi, i na tehnološkoj, i na bilo kojoj drugoj, počele su se odmah razmenjivati informacije. I urodilo je jednim krasnim plodom. a ono vreme koje nas je razdvojilo nestalo je u sekundi“, kaže Hudolin.

Ikone se vraćaju kući

Restaurator Vjekoslav Šmit kaže da njegov posao nikako ne može da se svede samo na zanat. „Može se reći da je to jedan način razmišljanja, koji obuhvata puno stvari. Dakle, ne samo konkretno tu zanatsku delatnost, nego i pogled na ukupnost stvari i jedno promišljanje. Može se reći da je to čak jedna filozofija”, kaže Šmit.

Do kraja sledeće godine projekat bi trebalo da bude završen, a o njegovom značaju na otvaranju je govorio i episkop Lukijan, koji je pozvao matičnu državu i sve ljude dobre volje da pomognu Srbima u Hrvatskoj kako bi nastavili i dalje da žive u toj državi.

„Ovo je jedna garancija, jedan pečat da smo na toj balkanskoj vetrometini, na toj zemlji živeli vekovima i da ćemo živeti i ubuduće, ako nas budete podržali, razumeli i pomogli”, rekao je Lukijan i založio se za to da se 300 ikona koje se nalaze u depoima zgrade Patrijaršije u Sremskim Karlovcima vrate u Hrvatsku, odakle su odnete.

Izložbu priređuje Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, povodom početka obeležavanja 60 godina postojanja i rada na zaštiti kulturnog nasleđa. Realizovana je u saradnji sa Galerijom Matice srpske, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije.

Restauratori iz Srbije i iz Hrvatske najavili su da će sarađivati i po pitanju tvrđava dveju država, što je međunarodni projekat.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odgovorni urednik: Ivan Đerković