Srbija imala najmasovnije integracije u Evropi

Komesar Vladimir Cucić je iznoseći podatke naveo da je 1996. godine u Srbiju došlo 618.000 izbeglica od čega 266.000 iz Bosne i Hercegovine i 330.000 iz Hrvatske, a da je prema podacima UNHCR-a svega 130.000 njih ostvarilo održivi povratak u zemlje porekla. U Hrvatsku se vratilo 60.000 izbeglica, a u Bosnu i Hercegovinu njih 70.000, rekao je Cucić i dodao da je devedesetih godina kroz programe preseljenja u treće zemlje, koje su sprovodile UNHCR i Medjunarodna organizacija za migracije, oko 56.000 izbeglica napustilo Srbiju.

Prema njegovim rečima, danas se u Srbiji nalazi 66.408 izbeglica, 49.917 iz Hrvatske i 16.414 iz Bosne i Hercegovine dok je interno raseljenih lica sa Kosova 210.146. Danas Srbija ima 33 kolektivna centra u kojima je smešteno 2.697 izbeglica, odnosno 2.190 interno raseljenih lica, rekao je komesar, napominjući da je na vrhuncu izbegličke situacije 1996. godine postojalo 700 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno više od 50.000 izbeglica.

On je dodao da je zatvaranje tih centara i obezbeđivanje trajnih i održivih stambenih rešenja prioritet od 2002. godine kada je i usvojena nacionalna strategija za rešavanje tog pitanja, te da je od tada broj kolektivnih centara smanjen za 95 odsto. "Nijedno lice koje je napustilo kolektivni centar nije otišlo na ulicu već je dobilo adekvatno stambeno rešenje", istakao je Cucić i dodao da je planu da u naredne tri godine budu zatvoreni svi kolektivni centri.

Veliki broj izbeglica i dalje živi u siromaštvu

Komesar za izbeglice je rekao da se, prema podacima dobijenih istraživanjem UNHCR-a i Komesarijata za izbeglice i migracije 97.000 interno raseljenih lica, nalazi u stanju socijalne potrebe. UNHCR je identifikovao oko 17.000 ekstremno ugroženih izbeglićkih porodica koje žive u izuzetno teškim uslovima.

Istraživanja pokazuju izuzetno nepovoljan položaj izbeglica i interno raseljenih lica na tržištu rada i visok stepen nezaposlenosti ove kategorije lica i da je potrebno obezbediti adekvatne programe za stručnu dokvalifikaciju i prekvalifikaciju kao i programe samozapšljavanja.

Najveća prepreka samim izbeglim i raseljenim licima, kako je istakao komesar, predstavlja nemogućnost ostvarivanja imovinskih i drugih prava u mestu u zemlji porekla. "Nesmetan pristup imovini i jednakost u pravima u zemljama i mestu porekla omogućila bi izbeglicama i interno raseljenih licima da samostalno obezbede sebi dostojanstvene uslove života", naveo je Cucich i podsetio da je paralelno sa rešavanjem potreba izbeglica i interno raseljenih lica Komesarijat za izbeglice i migracije nadležan i za rukovođenjem centrima za azil u kojima se potražiocima azila obezbeđuju smeštaj i osnovni životni uslovi. On je potvrdio da je njihov broj u porastu, ali da se radi na osnivanju trećeg centra za azil.

beta/dj/jil