Srbija je dugo čekala

Na pitanje da li nemogućnost da se obezbedi saglasnost Srba sa severa Kosova za sporazum Beograda i KFORa, odnosno Prištine o rešavanju problema graničnih prelaza pokazuje da Beograd i nema takav uticaj na tamošnje Srbe kao što se to obično misli, Sebastijan Šefer odgovara:

„Ako bi trebalo spontano da iznesem procenu, rekao bih da Beograd nema prave mogućnosti da izvrši pritisak na severu Kosova i obezbedi razumno rešenje. Ali, verujem da će biti uloženi napori da se do takvog rešenja dođe, jer je ono i u interesu Beograda“.

Govoreći o suverenitetu Kosova, imajući u vidu da njegovu nezavisnost nije priznalo pet članica EU, Sebastijan Šefer je rekao: „Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu prema kojoj nezavisnost Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom nije obavezujuća. Mogu da shvatim stav Beograda kada je reč o nezavisnosti Kosova, ali poštujem i želju Albanaca za samoopredeljenjem. U principu mislim da je jednostrano proglašenje nezavisnosti pogrešan put ka rešavanju takvog spora. Dve strane trebalo bi da se potrude da se nađe obostrano prihvatljivo rešenje uz posredovanje međunarodne zajednice. Na žalost, ona nije jedinstvena kada su u pitanju takvi slučajevi. Tako je Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, a ne priznaje nezavisnost Kosova. S druge strane, SAD i najveći deo EU imaju upravo suprotan pristup“.

Skretanje sa domaćih tema?

Na pitanje kakvo bi rešenje predložio za sever Kosova gde žive uglavnom Srbi Sebastijan Šefer je odgovorio: „Ako Kosovo hoće da bude nezavisna država, onda mora da preuzme i odgovornost (za taj deo zemlje). Ali, mislim da je problematično što je sada sa njegove strane izazvan pogranični sukob, delimično i kako bi se skrenula pažnja sa domaćih tema i kako bi se miniralo srpsko približavanje EU. Mislim da je važno što je KFOR preuzeo kontrolu nad dva granična prelaza, a dve strane bi trebalo da sednu za sto kako bi našle prihvatljivo rešenje. Mislim da ne bi imalo smisla otcepljenje severnog dela Kosova, jer bi samo moglo da izazove nove sukobe, pogotovo u zemljama u kojima postoje sporne teritorije“.

Najzad, na pitanje kako vidi dalji put Srbije u EU s obzirom da su srpski zvaničnici rekli da bi suočeni sa izborom EU ili Kosovo izabrali Kosovo, Sebastijan Šefer je rekao: „Srbija, i posebno predsednik Tadić, poslednjih godina veoma su mnogo učinili u približavanju EU. Hagu su izručeni Karadžić, Mladić i Hadžić i time je pokazana jasna opredeljenost da se ide ka Evropi. Taj korak je za srpsku vladu povezan sa velikim političkim, pa i ličnim rizicima. Zato Srbiji ne bi trebalo postavljati neprihvatljive zahteve koje ne može da ispuni, naročito kada je reč o priznavanju nezavisnosti Kosova. Zalažem se za pristupne pregovore tokom kojih bi bilo nađeno rešenje prihvatljivo za obe strane. Vlada u Beogradu je zainteresovana za rešenje, iako trenutno ne može da prizna nezavisnost Kosova. Mislim da će tokom pregovora o pristupanju pitanje Kosova doći u drugi plan. Srbija je dugo čekala i Brisel bi, u interesu celog regiona, trebalo da prizna dosadašnje korake Beograda i ne samo da mu da status kandidata za članstvo, nego i da odredi datum početka pristupnih pregovora“.

Autori: Dijana Roščić / Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon