Srbija se „podruguje pravu“

Da li Evropska komisija, kada je reč o Srbiji kao pravnoj državi, ne gleda tako precizno, kako bi ta država što pre bila primljena u Evropsku uniju? Jedan poverljivi izveštaj pravnih stručnjaka komisije EU – do koga su dospeli novinari Zidojče cajtunga - optužuje Srbiju za „podrugivanje pravu“, iako Brisel prenosi da je vlada u Beogradu ostvarila „enormni napredak“ – to je nedavno rekao i komesar EU za proširenje Štefan File. „U julu je Evropska komisija poslala stručnjake u Beograd, da bi tamo stekli uvid u određene pravne procedure. Radilo se pre svega o pritužbama sudija i državnih tužilaca koji posle smene čitavog srpskog pravosudnog personala 2009. godine više nisu smeli da se vrate na svoja radna mesta. Zadatak posmatrača je bio da ustanove da li su u čitavoj proceduri poštovana pravila pravne države.

Očigledno – nisu, kao što proizilazi iz izveštaja posmatrača u koji je Zidojče cajtung imao uvid. Tu se o odgovarajućem postupku govori kao o školskom primeru podrugivanja pravu. Pravo dotičnih sudija i državnih tužilaca na fer proces je u ozbiljnoj meri prekršeno, a govori se i o nedozvoljenom uticanju politike na pravosuđe. Pomenuti procesi su vođeni samo da bi se zadovoljila forma, piše u dokumentu koji je nazvan privremenim izveštajem. Taj izveštaj je sastavljen u septembru. U oktobru je Komisija, u svom zvaničnom izveštaju o Srbiji, za iste postupke saopštila da su sprovedeni na zadovoljavajući način. Kritikovane su samo manjkavosti u proceduri. To je u jasnoj suprotnosti sa izveštajem posmatrača. Oni smatraju da je postupak bio nefer već i samo zbog toga što su ga vodili delom isti ljudi koji su i doneli prvobitne odluke protiv podnosilaca žalbi.

Ali, prema mišljenju eksperata, ni sam postupak nije bio u skladu sa standardima pravne države. Tako su, na primer, stalno uvođeni novi dokazi. Zabeleženi su pokušaji da se teret dokaza preokrene na štetu podnosilaca žalbi. Neki uopšte nisu ni mogli da se brane, jer im nije ni saopšteno za šta su optuženi. Na gotovo svim saslušanjima povređen je princip pretpostavke o nevinosti. Izveštaji u nekim slučajevima podsećaju na slike mračnih vremena: neki su na saslušanje morali da čekaju u prostoriji u kojoj je bilo samo nekoliko stolica, a nije bilo ničeg za piće ili za jelo. Saslušanja su u nekim slučajevima počinjala u tri sata ujutro.

Sada će komesar File morati da objasni Evropskom parlamentu protivrečnosti između zvanične ocene EK i izveštaja stručnjaka. Tako poslanica Zelenih Franciska Brantner želi da zna kako je moglo da dođe do takvih razlika u procenama. Ako Komisija želi da sačuva svoj kredibilitet kada je reč o proširenju EU, onda će to morati da vrlo precizno razjasni, rekla je Brantner. Ona zahteva da Komisija ubuduće stavi javnosti na raspolaganje i kritične izveštaje kao što je ovaj, jer bi oni mogli imati važnu ulogu u proceni zahteva neke zemlje za pristup EU.“, piše minhenski dnevnik.

Kuda sa dugim nogama

To pitanje je kao naslov svog današnjeg članka o prijateljstvu dve odbojkašice objavio list Frankfurter algemajne cajtung onlajn. „Brazilka Mičeli Tomazela i Ksenija Ivanović iz Crne gore dele četiri sobe i jedan mali automobil. Profesionalke su provele Badnje veče u autobusu svoje ekipe“. Žive kao najbolje drugarice, iako se poznaju te tri meseca. Obe je obavezao Visbaden, najpre na godinu dana. „Uvek imaju o čemu da razgovaraju, pogotovo kada je reč o manama daljinskih veza sa njihovim momcima – jednom bivšem rvaču iz Srbije i jednom švajcarskom odbojkašu.

Odbojkašica iz Podgorice došla je iz belgijskog kluba Dofin Šarleroa, pre toga je bila najbolja u ofanzivi srpske super-lige, a reprezentativka je Crne Gore. Daleko se pročula žestina njenih smečeva. Za nju Mičeli nije samo sustanarka, već i kuvarica i vozačica. Sve odbojkašice Visbadena voze Smarta, samo Ksenija Ivanović – ne. Bilo je problema sa priznavanjem crnogorske vozačke dozvole. Zbog toga je za sada osuđena na suvozačko sedište. Dve devojke od metar i 85 u malom autiću – kuda sa dugim nogama? Kada Ksenija postane bezobrazna, mora da ide pešice, kaže Brazilka – i obe se ponovo smeju. U razgovorima ona obično prva uzme reč, ali je mlada Crnogorka često preuzme – u znak potvrde. Službeni jezik u ekipi Visbadena je engleski, a klub je devojkama obezbedio i nastavu nemačkog. Na terenu komunikacija uspeva i bez znanja stranih jezika. Mi odbojkašice imamo naš univerzalan jezik, kaže Ksenija.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković