"Srbija treba da komunicira s Albancima"

Dojče vele: Kako ocenjujete proteklih godinu dana od proglašenja nezavisnosti Kosova?

Rada Trajković: “Jedina dobra stvar koja se desila u poslednjih godinu dana jeste da nije bilo nasilja u smislu žrtava na prostoru Kosova i Metohije; druga stvar, koja je vrlo bitna, jeste da nije bilo egzodusa Srba sa prostora Kosova i Metohije. Ja hoću da kažem da je to, u stvari, rezultat opredeljenja Srba da opstanu i moja je teza da nijedan egzodus, nikakve Oluje, nije nešto što se dešava spontano, nego da su to dogovoreni projekti etničkog inženjeringa. Šta je loše? Evo već godinu dana se sučeljavamo sa nažalost institucionalnom diskriminacijom koja u kontinuitetu dolazi iz Prištine i koja pokušava da srpsku zajednicu i srpsku kulturnu baštinu u stvari još više uništi. Tu bih navela primer da je u selu Berivojce u Pomoravlju pokušano podizanje džamije u potpuno srpskoj sredini, na mestu gde je srušena crkva u Đakovici izgrađen je park. Da ne govorimo o problemu snabdevanja lekovima srpskih sredina, pokušaju izazivanja humanitarne katastrofe isključivanjem struje i sučeljavanje Srba na putevima sa nekim novim zakonima, oduzimanje isprava i dokumenata, što je trebalo da izazove destabilizaciju i strah Srba da se kreću. To je bio zaista jedan period velikih iskušenja. Ono što je važno: te namere zlonamernog dela institucija iz Prištine sigurno bi se ostvarile da nije bilo intervencija od strane diplomatskih predstavništava u Prištini i međunarodne zajednice.“

Da li smatrate ispravnom odluku Beograda da pozove Srbe da napuste kosovske institucije, kao što su policija i carina, nakon proglašenja nezavisnosti?

“Sve ono što je bilo u funkciji prve reakcije Beograda a što se odnosilo na kvalitet života i bezbednost Srba na Kosovu, mislim da je bilo potpuno nepotrebno. Nijedna država na svetu ne bi prihvatila da se na njenoj teritoriji promoviše i proglašava druga država, ali bi našla modalitete koji podrazumevaju reakciju države, a ne reakciju naroda koji se nalazi na prostoru - i to tako slabe zajednice kao što je srpska zajednica; ipak, ovde ima negde maksimum 130 hiljada Srba i svim tim aktivnostima suštinski je ugrožena bezbednost Srba. Potpuno je neprirodno da u jednoj srpskoj sredini, kao što je Gračanica, u stvari imate policijsku stanicu u kojoj rade samo Albanci koji vrlo često ne govore srpski jezik. Drugo, Srbi su na severu Kosova srušili carinske punktove. Hteli su da pošalju poruku da su protiv nezavisnosti Kosova, a suštinski su omogućili šverc. Od tada do danas, nažalost, sever Kosova se prepoznaje samo kao područje legalizacije šverca i snažnije saradnje srpsko-albanske mafije.“

Da li se promenio odnos Albanaca i zvanične Prištine prema Srbima? Da li je bilo nekih pokušaja približavanja srpskoj zajednici?

“Za sada je sve to više retorički nego što je suštinski. Videćemo šta će se dešavati u budućnosti, ali za sada je sve ostalo samo na rečima.”

Kako procenjujete delovanje Euleksa koji je dosta kasnio sa svojim razmeštanjem?

“Šef Euleksa g. Kermabon je jedan vrlo oprezan diplomata koji već ima iskustva sa prostora Kosova i Metohije i ono što je najvažnije čini mi se da on veoma drži do očuvanja kredibiliteta Euleksa - što podrazumeva da nije spreman da ulazi u sukobe sa ekstremnim grupama ni sa albanske, niti sa srpske strane, i da doživi kompromitovanje misije. Nažalost, tu njegovu opreznost i taj njegov pokušaj da tiho razmesti misiju i počne da funkcioniše zloupotrebljavaju radikalni elementi, jer oni to doživljavaju kao njihovu pobedu. Oni to tumače kao da se Euleks plaši ekstremista, ali mislim da će do kraja, nadam se, uspeti da se na pravi način raspodeli.”

Vi ste bila jedna od retkih među političarima kosovskih Srba, koja je od početka bila za razmeštanje Euleksa. Kakav je vaš stav danas po tom pitanju?

“Moj stav se nikada ne menja, zato što verujem u razloge zbog kojih sam lobirala za dolazak Euleksa. Ja sam zaista htela da Evropska unija, koja u dobroj meri i puni budžet Kosova, prosto izveštajima koje će dobijati bude svesna sa kakvim se problemima ranije sučeljavala i država Srbija na ovim prostorima u smislu odgovornosti onih koji ovde rade. Mislim da će im mnogo više biti jasno da je ovde na delu projekat neodržive nezavisnosti Kosova i Metohije u smislu ekonomske održivosti i onda će i oni razmisliti do kog vremena je Evropska unija spremna da njeni poreznici plaćaju državnost Kosova. S tim u vezi, očekujem da će oni ili insistirati na većoj odgovornosti albanskih političara ili će ih uceniti da bi mogli u perspektivi i da revidiraju svoje odluke o priznavanju Kosova kao nezavisne države.”

Mislite li da treba da dođe do pregovora između Prištine i Beograda o tehničkim pitanjima?

“Ja sam veliki pristalica razgovora. Ne vidim da Srbija ikada može da se vrati na prostor Kosova i Metohije ukoliko ne bude komunicirala sa Albancima, a period ovog novog ’statusa kvo’ koji podrazumeva nepriznavanje Kosova kao države u SB UN daje mogućnost za približavanje, za komunikaciju između političkih lidera, jednih i drugih, i za dogovore koji će značiti relaksaciju stanovništva na Kosovu i Metohiji.“