Srećan rođendan, Luiđi!

Crne mokasine i bele sportske sokne

Kada je Luiđi Kolani nedavno na nemačkoj televiziji prezentirao svoj novi dizajn pivskih flaša, u studiju je sedeo u beloj majici sa rol-kragnom i belom maramom vezanom oko vrata, u crnim elegantnim pantalonama i crnim mokasinama sa belim sportskim čarapama. Tipično za ekscentričnog dizajnera koji je uvek umeo da provocira – pre svega svojom već legendarnom lajavošću, koja ne zna ama baš ni za kakve granice. „Ja nisam dizajner tog i tog čajnika, ja sam dizajner čajnika kao takvog“, jedna je od njegoviih najpoznatijih samohvalisavih i samoreklamnih rečenica. Na njegovoj internet-prezentaciji sve vrvi od izraza kao što su „izuzetna karijera“, „velike vizije“, „revolucionarni koncepti“, proizvodi koji su odredili pravac epohe“, „neiscrpno bogatstvo formi“ i sličnih. Tamo je on, naravno, predstavljen kao „najpoznatiji svetski dizajner“. Što, doduše, nije daleko od istine.

Od malih nogu oblikuje svet oko sebe

Rođen je 2. avgusta 1928. U Berlinu, kao sin švajcarskog filmskog arhitekte kurdskog porekla i – Poljakinje. Pravo ime: Luc. Već sa četiri godine pravio je modele automobila, brodova i aviona. Studirao je likovne umetnosti u Berlinu i aerodinamiku na pariskoj Sorboni. 1953. radio je za kalifornijskog prouzvođača aviona, fabriku Daglas, i to kao rukovodilac odseka za istraživanje svojstava materijala. Iste godine počeo je sa nacrtima plastičnih karoserija za francusku auto-industriju, što je nastavio 1955. u Nemačkoj. Tokom 60-ih godina, radio je i na dizajnu nameštaja i raznih predmeta za svakodnevnu upotrebu.

Do 1981. živeo je u zamku Harkoten u nemačkoj Vestfaliji, da bi 1982. prešao u Japan i tamo radio dizajn tehničkih uređaja za više velikih koncerna. Od 1986. je ponovo u Evropi, ovaj put u Švajcarskoj u blizini Berna, da bi tokom 90-ih godina postepeno prešao u Kinu, gde i danas radi kao univerzitetski profesor dizajna.

„Prava linija nema pravo da postoji“

Oni koji su jednom videli neki automobil koji je (re)dizajnirao Kolani, ostali su zapanjeni razigranošću krivih linija i oblina karoserije. „Prava linija nema pravo na postojanje“, jedna je od najpoznatijih Kolanijevih krilatica. Njegovi automobili su ultra-aerodinamični i predstavljaju pravu svetkovinu pretapanja obllih formi jedne u drugu. Često podsećaju na životinjske, tačnije podmorske, forme i toliko su upadljivi da ih je teško zaboraviti. Dizajnirao je „Mercedese“ i „Ferarije“ koji su ostajali prototipovi, bitno poboljšavajući aerodinamička svojstva i smanjujući potrošnju goriva tih vozila. Nedavno je predstavio vozilo dugačko 30 metara, „luksuznu kuću na toškovima za milijardere“, sa sve heliodromom i futurističkim kokpitom za vozača. No, gotovo da nema predmeta koji Kolani tokom svoje karijere nije nanovo dizajnirao: kvaka na vratima, slanik, stolica, televizor, sve bez pravih uglova i pravih linija. U njegove najpoznatije proizvode spadaju „Kolani“ naočare, ali i kuhinja u formi kapsule u kojoj se sve tehničke potrepštine nalaze na prostoru od tri kvadratna metra, i koja je izgledala kao svemirski brod.

Najveći projekat: grad-vizija

U Aziji, posebno Kini, Kolani je neka vrsta dizajnerskog božanstva. Njegov najveći projekat još nije završen. Reč je o jnjegovom „životnom delu i zaveštanju“, takozvanom „eko-sitiju“, gradu za 50.000 naučnika projektovanom u formi ljudskog tela koje leži na leđima, i koncipiranog kao živog organizma sa „zelenim plućima“ – energetskom centru u sredini i saobraćajnim putevima povučenim kao krvotok. Grad bi trebalo da, kako to u svom poznatom stilu kaže Kolani, „definiše uslove života u trećem milenijumu“.