Srpske bolnice čiste – samo na papiru?

Srbija je poslednja istraživanja na ovu temu radila 1999. i 2005. godine. Prema pojedinim podacima iz tih ranijih istraživanja, broj pacijenata sa bolničkom infekcijom je iznosio 6,3%, a prevalencija bolničkih infekcija 7,5%. Najčešće su bile infekcije operativnog mesta, infekcije mokraćnog sistema, i pneumonije.

Srbija na nivou evropskih zemalja

Bolničke infekcije su jedna od najvažnijih tema kada je reč o bezbednosti pacijenata, kaže za Dojče vele dr Snežana Manić, direktorka Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. Po zakonu, sve bolničke infekcije se prijavljuju, a pored toga praksa je i da se u određenim periodima sprovode i ispitivanja prevalencije i incidence bolničkih infekcija, ističe doktorka Manić:

„Mi smo pre pet godina radili poslednju studiju koja je pokazala da smo u pogledu prevalence u nivou ostalih evropskih zemalja. Nema veće pojave bolničkih infekcija nego u drugim evropskim zemljama. Upravo sada se pripremamo za novu studiju prevalence, koja će započeti u oktobru ove godine, i videćemo kakav je trend – da li je u povećanju ili u smanjenju“, kaže Manićeva.

Šaroliko poštovanje procedura

Situacija u Srbiji je u ovom pogledu šarolika, kaže za Dojče vele profesor dr Dragana Jovanović iz nevladine organizacije „Doktori protiv korupcije“. Postoje bolničke ustanove koje poštuju standardne operativne procedure, ali isto tako ima i onih zdravstvenih ustanova u kojima to postoji samo na papiru, ili uopšte nije prepoznato:

„Mi smo svedoci da se povremeno i sporadično dešavaju nekakve nejasne infekcije: da li u porodilištima ili u intenzivnim jedinicama ili uopšte, u bolničkim kapacitetima. I tu se dešava da nekada dođe i do smrtnog ishoda, bilo da je u pitanju dete ili odrasli pacijent“, kaže Jovanovićeva.

Kako bi se takve pojave smanjile, potrebni su i neki preduslovi: neophodno je da postoje dovoljni tehnički resursi kako bi se vršila adekvatna kontrola tih standardnih procedura, i da postoje higijenski uslovi, koji na žalost ne postoje u velikom broju bolnica, smatra Dragana Jovanović.

Stanje nije alarmantno?

Snežana Manić sa druge strane navodi da stanje higijene u srpskom zdravstvu svakako nije alarmantno, i da se u pokušaju da se te pojave svedu na najmanju moguću meru poštuju sve preporuke Svetske zdravstvene organizacije, kao i dobra zdravstvena praksa: „A to znači da se prvenstveno obraća pažnja na generalnu higijenu, na higijenu ruku, higijenu prostora, i zatim na pravilno održavanje medicinske opreme koja se koristi u lečenju pacijenata. A ono što je bitno jeste i veoma aktivno praćenje i kontrola sterilizacije koja se radi u zdravstvenim ustanovama.“

U javnosti ipak postoji utisak da stanje higijene u srpskim zdravstvenim ustanovama nije zadovoljavajuće. Dragana Jovanović ocenjuje da su u mnogim stvarima građani u pravu: „Počev od toga što se dešavalo, na primer, da nemate običan deterdžent u dovoljnoj količini, pa se pravi mnogo razređeniji nego što bi trebalo da bude, za pranje podova ili bolesničkih soba. Pa tu već otvorite put infekciji koja bolesne ljude može da odnese.“

Sistem sanitarne zdravstvene kontrole mora da se uspostavi, i komisije za sanitarni nadzor da funkcionišu neprekidno, kaže Dragana Jovanović. One postoje svuda u zdravstvenim ustanovama, ali ili na papiru, ili su nedovoljno aktivne, primećuje doktorka Jovanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević