Srpske freske u srcu Evropske unije

Da bi se razumela vrednost nasleđa i njegov značaj, prvenstveno mora da se razume istorija jedne zemlje, kao i značaj te istorije na sadašnji trenutak. A upravo srpske freske najbolje oslikavaju srpsko nasleđe, ali i vrhunac umetnosti u periodu od XII do XV veka. Tako je, sa 24 dela inspirisana Gračanicom, Mileševom, Sopoćanima, Dečanima, Pećkom patrijaršijom, inače uvek poslovno užurbana atmosfera Evropskog parlamenta dobila kutak koji odiše svojevrsnim mirom i vekovnom tradicijom koja pripada Srbiji, ali i Evropi i svetu.

Izložbu je inicirao Vikor Boštinaru, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa zemljama Jugoistočne Evrope. „Ova izložba je ‘pretpremijera’ Srbije ovde u Briselu jer se nadam da će Srbija uskoro otvoriti pregovore o svom ulasku u EU. To je istovremeno i premijera, jer nikada ranije zemlja koja nije počela pregovore o članstvu nije imala šansu da otvori izložbu u Evropskom parlamentu“, rekao je Boštinaru za Dojče vele.

Za bolje razumevanje onoga što Srbija jeste

Izložba „Srbija, zemlja fresaka“, prvi put je predstavljena u Strazburu, kada je Srbija pre dve godine predsedavala Komitetom ministra Saveta Evrope. Pre Brisela bila je postavljena u galeriji Kulturnog centra Srbije u Parizu. Mnoge od predstavljenih fresaka, među kojima su i „Bogorodica sa Hristom hraniteljem“ iz crkve Bogorodice Ljeviške, „Rođenje Bogorodice“ iz Pećke patrijaršije, portreti kralja Milutina i kraljice Simonide iz Sopoćana, nalaze se u manastirima koji su na listi UNESCO.

Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije, nada se da će predstavljanje ovakvog nasleđa poslužiti da se bolje razume ono što jeste srpska kultura i što jeste Srbija. „Kulturno nasleđe je oblast koju Evropljani dobro razumeju i koje ima veliki potencijal za razvoj dijaloga, tolerancije i razumevanja među ljudima. Ideja je bila zajednička – da se okupimo i vidimo šta je Srbija bila u prošlosti, šta je danas i šta će biti u budućnosti kao deo evropske zajednice“, rekao je Bradić za naš radio.

Postavka srpskih fresaka predstavlja i deo aktivnosti namenjenih da se strana javnost upozna sa ozbiljnošću problema sa kojima se Srbija suočava na Kosovu, gde se u srpskim manastirima čuva ne samo srpski identitet, već i svetska baština. Nebojša Bradić ističe da je onespokojavajuće pitanje da li će Kosovska policija biti u stanju da zameni snage međunarodne zajednice u čuvaju ovih vrhunskih dostignuća vizantijske civilizacije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević