Srpski zatvori – više od kazne

Vest da pritvorenici u novosadskom zatvoru odbijaju da uzmu hranu iz zatvorske kuhinje, ponovo je aktuelizovala pitanje veoma lošeg stanja u kazneno-popravnim ustanovama u Srbiji. Zatvorenici su nezadovoljni pre svega zbog lošeg tretmana, kao i zbog dugih sudskih postupaka koji se protiv njih vode pa su se zato odlučili na štrajk glađu, koji to ipak nije, kako objašnjava Zorana Vučičević, portparolka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde:

„Kada se kaže ‘štrajk glađu’, onda svi pomisle da niko ništa ne jede. A kod nas se to drugačije klasifikuje: kod nas je to odbijanje da se uzme hrana sa takozvane linije, to jest hrana koja se sprema u zatvorskoj kuhinji.“

Malo uloženo u rekonstrukciju

Pravnica Ljiljana Palibrk, koja je u ime Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji u više navrata obilazila zatvore, za Dojče vele kaže: „Nešto jeste uloženo u zgrade, u opremanje. Malo su možda okrečeni zidovi i sređene instalacije, pošto je to uglavnom u najgorem stanju. Ali, to niti je dovoljno, niti je to bilo kompletno sređivanje, odnosno nije bila rekonstrukcija čitavih objekata. Kada dodate zaista enormnu prenaseljenost zatvora, onda i to što je uloženo ima vrlo male efekte.“

Na lošu situaciju u zatvorima po Srbiji upozoravao je ranije i vojvođanski ombudsman. A Zorana Vučičević za naš program kaže da ni samo ministarstvo ne krije te podatke: „Mi to nismo krili nikada. To je čak stvar koju mi vrlo često sami naglašavamo.“

Alternativne sankcije neće pomoći

Međutim, postoji mogućnost da se pretrpanost zatvora smanji. Srbija, naime, odnedavno ima i ustanovu alternativnih krivičnih sankcija koja podrazumeva da se kazne odrađuju i na druge načine, a ne samo kroz odlazak u zatvor. Ipak, Ljiljana Palibrk je skeptična: „Iskreno, ja nisam sigurna koliko takvih slučajeva ima i koliko će to pomoći. A plašim se da neće previše pomoći situaciji.“

Prema zvaničnim podacima, više od 10.000 ljudi izdržava zatvorsku kaznu, a realni kapacitet zatvora je dvostruko manji. Obeshrabrujuće zvuči podatak da su zatvorske zgrade u proseku stare više od 70 godina. Prema istim podacima, sa povećanjem broja zatvorenika, ispoljavaju se izrazito negativni trendovi: porast broja teških krivičnih dela sa elementima nasilja, organizovani kriminal, smanjenje starosne granice počinilaca krivičnih dela i visoko prisustvo narkomanije. Naime, više od 60 odsto zatvorenika je imalo iskustva sa narkoticima ili su aktivni zavisnici.

Zatvorenici nepripremljeni odlaze na slobodu

Ljiljana Palibrk upozorava da dodatni problem predstavlja i činjenica da se o zatvorenicima ne vodi računa nakon što izdrže svoje kazne „u smislu tretmana, resocijalizacije, zdravstvene zaštite, u smislu profesionalnog osposobljavanja“.

Prema zvaničnim podacima, u periodu do 2003. godine broj uhapšenih u Srbiji se kretao u ustaljenom okviru između 5.000 i 6.000, a od tog perioda godišnja stopa rasta iznosi više od 10 odsto. Ukupno povećanje u poslednjih pet godina je više od 60 odsto, što znači da imamo povećanje stope kriminaliteta, a manjak zatvora.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odg. urednik: Nemanja Rujević