Srpsko - hrvatski odnosi

Odnosi Srbije i Hrvatske su ključni za stabilnost regiona nakon raspada bivše Jugoslavije, naročito kada je reč o Bosni i Hercegovini koja je pod uticajem srpske i hrvatske politike. Ti odnosi su ipak napredovali, i to pre svega kroz jačanje ugovornih odnosa, o čemu svedoči Milan Simurdić, prvi ambasador SRJ u Hrvatskoj nakon demokratskih promena u Srbiji:„Potpisan je ugovor o slobodnoj trgovini, zatim o manjinama, vrlo važan ugovor o penzionom i socijalnom osiguranju, uspostavljeni su vojno-diplomatski odnosi, što je isto u jednom momentu izgledalo potpuno nemoguće, i armije sasvim dobro sarađuju, policije sarađuju sve bolje i bolje, i sve tiše i tiše, što je takođe dobro“.

Ukidanje viza Veliki psihološki proboj u poboljšanju odnosa dve zemlje izazvalo je i ukidanje viza. Oblast u kojoj se najviše odmaklo je ekonomska saradnja. Ekonomski novinar Dimitrije Boarov ocenjuje da samo ekonomija ipak ne može doprineti međusobnom pomirenju; institucionalno nema mnogo prepreka za poboljšanje saradnje, ali postoje političke prepreke, kaže on za Radio Dojče Vele: „Hrvatska je u Srbiju investirala prema zvaničnim podacima 382 miliona evra, ali je simptomatično da su srpske investicije u Hrvatsku i Sloveniju ravne nuli. To ipak upućuje na zaključak da nešto u toj političkoj ravni nije u redu“. Nametnuta trpeljivost Sadašnje odnose dve zemlje karakteriše nametnuta trpeljivost, iza koje se i dalje nalazi pritajeni nacionalizam. Haške presude pri tome nisu adekvatno tretirale sukob u Hrvatskoj, što se odrazilo i na presude za Dubrovnik i Vukovarsku trojku, smatra Sonja Biserko, predsednik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Nacionalna suđenja su u senci relativizacije sopstvenih zločina, kaže ona za Radio Dojče Vele, i dodaje da odnos prema nedavnim ratovima vidi kao ključnu prepreku za poboljšanje odnosa:„Što se pokazuje na svim ključnim tačkama, odnosno u momentima kada se komemoriše sa jedne ili druge strane kao što je pad Krajine, odnosno Oluja, Vukovar. Srbija pre svega negira bilo kakvu odgovornost i involviranost u tim ratovima, a Hrvati su opet frustrirani s razlogom što su presude u Haškom tribunalu, recimo za Vukovarsku trojku, totalno amnestirali armiju koja je bila glavni akter na srpskoj strani u generisanju tih ratova“.