Srpsku privredu trenutno koči otcepljenje Kosova

Nacionalisti bi hteli da zaustave demokratski promene započete 2000.godine. Podršku dobijaju od glasača koji ne osećaju napredak, smatra Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova: "Oni žele brži napredak ove zemlje i nisu zadovoljni korupcijom i načinom na koji se privatizacija u pojedininačnim slučajevima obavila, nezadovoljni su time kako žive, nezadovoljni su svojim platama. Nezadovoljni su arogancijom koju je demokratska vlada u zadnjih sedam godina ispoljavala prema njima. Nespremna da ih čuje kako žive u unutrašnjosti Srbije. Nezadovoljni su oštrim neoliberalnim kursom, koji je obeleživo proteklih sedam godina. Ali to nisu protivnici, ne u većini Evropske unije."

Situacija ipak bolja nego ranijih godina

Srpski bruto nacionalni dohodak iznosi 5.500 dolara po glavi stanovnika. Kada se situacija uporedi sa poslednjom decenijom ratova i embarga, stanje je znatno bolje.

Trenutno srpsku privredu koči otcepljenje Kosova. Kao i pad vlade, čime se remeti dolazak subvencija u iznosu od više milijardi. Ekonomista Saša Đogović kaže: "Svakako da to povećava komercijalni rizik. Za ovu godinu možemo reći da se Srbija nalazi u turbulentnim političkim kretanjima i da ne treba očekivati veće strane investicije. A kada je reč o kapitalu koji već postoji u ovoj zemlji. Sigurno da neće doći do njegovog odliva, jer strane kompanije koje su došle na ovo tržište imaju razloga da tu ostanu i dalje razvijaju svoje poslove. Pogotovu kada govorimo o finansijskom sektoru, jer im je to jako isplativo na ovom tranzicionom tržištu kakvo je Srbija. Koje je jako gladno za finansijskim sredstvima."

Krediti spas i utopija istovremeno

Posle decenija siromaštva, Srbi se zadužuju preskupim kreditima. Pritom strane banke retko dodeljuju kredite za preduzetnike. Najvažniji poslodavci su i dalje velika državna preduzeća. Kao i mali broj trgovinskih monopolista, sa kojima država još uvek nije u stanju da se obračuna. Ekonomista Đogović upozorava: "Teško da možemo u Evropsku uniju da izvozimo neke naše finalne proizvode. Mi smo i dalje sirovinska baza tim zemljama. Mi od tih zemalja treba da uvozimo opremu, tehnologiju, da na taj način poboljšamo našu konkurentnu snagu. Na žalost mi uvozimo robu široke potrošnje. Zato ne možemo u skorije vreme očekivati bilo kakvo poboljšanje nepovoljnog trgovinskog salda srpske ekonomije. Ali, ono što možemo raditi je otvaranje nekih novih tržišta ili se vratiti na naša tradicionalna tržišta, kao na primer severnoafričko"