Stabi pakt se transformiše u Regionalni savet za saradnju ( RCC)
29. maj 2006.Prvi radni sto Pakta stabilnosti, do sada posvećen oblastima demokratije i ljudskih prava, dobiće tako novi koncept delovanja. Predsedavajući prvog radnog stola Goran Svilanović ističe da će u narednih 18 meseci ovaj radni sto završiti aktivnosti u oblasti medija, jednakosti polova, i podrške lokalnim demokratijama kako bi se usmerio ka novim ciljevima:
«A prvi radni sto Pakta će biti fokusiran na ove dve teme o kojima smo danas razgovarali a to je parlamentarna saradnja i unapređenje ljudskog potencijala».
Jačanje i izgradnja ljudskih resursa podrazumeva pre svega unapređivanje oblasti obrazovanja, kao ključnog za reforme i jačanja ljudskog potencijala zemalja regiona. Doris Pak, član Evropskog parlementa, napominje da će u tom smislu postojati neki novi fondovi u okviru ovog programa:
«Od 2007. postojaće mogućnost dobijanja stipendije za školovanje od godinu dana u nekoj od zemalja Evropske unije», kaže Doris Pak, što će biti značajno kako zbog učenja jezika tako i zbog susreta sa drugim kulturama. Pored toga, pojačaće se parlamentarna saradnja, za koju je ocenjeno da trenutno nije dovoljna, jer parlamenti mogu imati ključnu ulogu u stabilnosti regiona.
Ključne aktivnosti Drugog radnog stola, po rečima predsedavajućeg Fabricija Sakomanija, su stimulacija ekonomskog razvoja i zapošljavanja u regionu. Sastanak ovog radnog stola fokusirao se na liberalizaciju trgovine i podsticanje investicija. U narednih 10 godina biće potrebno čitavih 37 milijardi evra investicija u oblasti saobraćaja i energetike, i to će biti jedan od velikih izazova za region. Ocenjeno je takođe da je postignut veliki napredak u liberalizaciji trgovine, i da su zemlje regiona preuzele ambicioznu obavezu da do kraja godine finaliziraju pregovore o Sporazumu o slobodnoj trgovini u regionu.
Treći radni sto Pakta stabilnosti ima cilj da uspostavi bezbedno orkuženje u regionu, kroz praćenje reformi sistema bezbednosti. Unapređenje regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i migracija, bio je jedan od glavnih poslova ovog radnog stola. Pored toga, radilo se i na inicijativama za kontrolu takozvanog malog i lakog naoružanja. Članovi tima ovog radnog stola napominju da je učinjeno dosta u reformama sistema odbrane, ali da glavni problem ostaje implementacija nekih zakona, pre svega onih koji se odnose na borbu protiv korupcije, i na efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala i kontroli granica, što su problemi koji u velikoj meri opterećuju region jugoistočne Evrope.
Sastanak Regionalnog stola u Beogradu bio je prilika i za susrete evropskih i srpskih zvaničnika. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijan Švarc Šiling sastao se tako sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom srpske vlade Vojislavom Koštunicom. U saopštenju iz kabineta premijera stoji da je «Koštunica u razgovoru ukazao na važnost očuvanja Dejtonskog sporazuma koji garantuje stabilnost Bosne i Hercegovine, a entiteti predstavljaju temelj sporazuma». Sagovornici su posebno naglasili važnost očuvanja mira i stabilnosti u regionu, a Kristijan Švarc Šiling je izneo svoje viđenje u pogledu ustavnih promena u Bosni. Nakon susreta Šilinga i predsednika Srbije Borisa Tadića rečeno je da su dobri odnosi u regionu prioritet politike Beograda, i da se sva sporna pitanja moraju rešavati dijalogom. U razgovoru je zaključeno da je za evropsku budućnost Bosne, ali i za regionalnu stabilnost, važan konsenzus sva tri ravnopravna naroda. Visoki predstavnik u Bosni je inače tokom dana izjavio da se referendum u Crnoj Gori ne može vezivati za pitanje Bosne, i isključio mogućnost da se tokom razgovora o ustavnim promenama u Bosni koristi i referendum, kako su ranije predložili srpski predstavnici iz Bosne i Hercegovine.
Državni vrh Srbije se tokom večeri sastao i sa komesarom Evropske unije za proširenje Olijem Renom. Tema razgovora bila je pre svega vezana za nastavak pregovora Srbije i EU. Koštunice je, kako stoji u saopštenju iz njegovog kabineta, naglasio da je Vlada Srbije opredeljena za evropske integracije, da je u proteklom periodu obavila veliki deo posla na približavanju EU, i da je važno da pregovori o Stabilizaciji i pridruživanju budu što pre nastavljeni. Oli Ren je rekao da će pregovori sa Srbijom biti nastavljeni kada bude ostvarena puna saradnja sa Haškim tribunalom, i da bi sporazum mogao da bude zaključen u predviđenom roku.
Ivica Petrovic