Stabilnost važnija od demokratije?

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Kada se na svetu pojavi neka kriza, ministri spoljnih poslova Evropske unije retko imaju odgovor na nju. I kada je pitanju Egipat, notorno podeljen klub vrhunskih diplomata ne nalazi zajedničku liniju. Tako ne izgleda jedna jaka Evropa. Jedan tabor bi da podrži predsednika Mubaraka u demokratizaciji. Drugi traži da EU jasno stane na stranu egipatske opozicije. Ovo poslednje zvuči simpatično, ali bilo bi malo problematično. Jer, zabluda je verovanje da na ulicama Kaira demonstriraju samo primerne demokrate.“

Der noje tag (Vajden): „Revolti Egipćana protiv Mubarakovog režima ne samo što smanjuju uticaj SAD u regionu, već uvode i kraj američke imperije, nezavisno od toga hoće li na Nilu zaista doći do preokreta ili ne. Diktatori verni Zapadu i Vašingtonu sada pažljivo prate kako američka vlada polako okreće leđa 82-godišnjem Hosniju Mubaraku… Oni će sada morati da potraže drugo osiguranje – i to u Pekingu.“

Lajpciger folkscajtung (Lajpcig): „Egipatski predsednik Mubarak je čovek koji čuva i mir sa Izraelom. Oni koji traže njegovo svrgavanje, moraju biti sigurni da ga neće zameniti neko ko traži uništenje jevrejske države. To ne znači da nema šta da se zameri i Evropskoj uniji. Prijateljstvo Francuza sa Ben-Alijevim režimom u Tunisu bilo je blamaža. A ono je bilo i tipično za jednu fatalnu težnju Evropske unije, naime, da stabilnost smatra važnijom od demokratije.“

Merkiše algemajne (Potsdam): „Evropljani se lako oduševe kada ljudi koji žive pod autoritarnim režimima izađu na ulice. Onda očas posla revolucijama daju cvetna imena, i oduševljeni su uvođenjem demokratije u nekada mračne ćoškove sveta. Ali, demonstracije mogu da se okončaju i drukčije, kao što je pokazala islamska revolucija u Iranu od maja 1979. A i u bivšim sovjetskim republikama na Kavkazu, izlazak iz okrilja Moskve nije uvek vodio u demokratiju i slobodu. Tako je lakše razumeti uzdržanost Amerike i Evrope u komentarisanju nereda i podršci demonstrantima u Egiptu.“

Minhner merkur (Minhen): „Ponovo su oči čitavog sveta uperene u Bliski istok. Događaji u Tunisu i Egiptu podstiču na razmišljanje o politici prema Orijentu, o novom odnosu EU prema zemljama severne Afrike, o ulozi Turske kao posrednika između Istoka i Zapada koju ne treba potceniti, a i o ideji da se možda oživi Sarkozijeva Sredozemna unija.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković