Standardima protiv krize

Do krize na tržištu rada doći će, između ostalog, i zbog činjenice da u ovoj godini nije došlo do otvaranja novih radnih mesta. Prilikom ovogodišnjeg zasedanja Međunarodne organizacije rada (ILO) u Ženevi, početkom juna, generalni sekretar te organizacije Huan Somavia je jasno rekao:

„Od 2009, godišnje će 45 miliona ljudi, najčešće mladih muškaraca i žena, pohrliti na tržište rada. To znači da ćemo do 2015. imati 300 miliona ljudi koji traže radno mesto. Iz toga nam je jasno da se socijalna pravda za fer globalizaciju mora oslanjati na standarde Međunarodne organizacije rada. Zbog toga je naš primarni zadatak da koordinirano reagujemo na krizu koja pogađa tržište rada i donesemo globalni pakt za zapošljavanje.“

Ne radi se samo o obezbeđivanju novih radnih mesta, već i o stvaranju boljih uslova za rad. Pad cene rada i pogoršani uslovi rada ne pogađaju samo ljude u zapadnim industrijskim zemljama. Pre svega su stanovnici zemalja u razvoju pogođeni dosadašnjim oblikom globalizacije.

„Poslodavci smanjuju plate da bi ostvarili veći profit. To se pre svega dešava u oblastima sa nisko kvalifikovanom radnom snagom. Tamo gde je velika ponuda radne snage, veća je i verovatnoća da će radnici biti izrabljeni“, kaže Beate Andres iz programa prinudni rad pri Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) u Ženevi.

Program protiv dečijeg rada može biti ugrožen

Kako ova organizacija UN nema mehanizam za sankcionisanje, države moraju same da odluče da li žele da prihvate njihove konvencije i programe. Do sada su se konvencije i programi ILO protiv dečijeg rada pokazali kao uspešni. No, kako kriza pre svega pogađa siromašne zemlje, postoji opasnost da upravo ti programi budu ugroženi, ističe naučnica Elen Emke:

„To je jedna oblast koja može biti ugrožena zbog krize. Porodice sa malim primanjima su posebno ugrožene tako da preti opasnost da će ponovo povući decu iz škola i poslati ih da zarađuju novac za porodicu.“

Sa globalnim paktom zapošljavanja, koji je predložio generalni sekretar Somavia, države bi mogle da intervenišu. One bi mogle da se, na primer, usaglase oko konjunkturnih paketa u kojima bi se prioritet dao zapošljavanju i socijalnoj sigurnosti. Međutim, mnogim državama nedostaje upravo taj pogled na stvari. To se odnosi i na države koje su već usvojile velike pakete pomoći bankama.

Zemlje članice G 20 mogle bi da pokrenu inicijativu za snažnije sprovođenje minimalnih standarda, naglašava Emke i dodaje da su dosadašnja iskustva pokazala da države obično prihvataju standarde kada to vide od njihovih suseda ili od zemalja koje im služe za primer.

Tek posle usvajanja i sprovođenja globalnog pakta za zapošljavanje moći će da se vidi kolika je politička volja pre svega zemalja članica G20 i da li je ona dovoljna.

Autori: Ulrike Mast-Kiršning / Zorica Dragićević

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević