Stari su srećniji

„Nadam se da ću umreti pre nego što ostarim“, pevao je 1965.te Pit Taunshend frontmen grupe „Hu“ u pesmi „Moja generacija“.Tada dvadesetogodišnji Taunshend bio je užasnut starošću – hteo je da ode pre nego što bore izbrazdaju njegovo lice.

Medjutim, naučnici sa univerziteta Mičigen smatraju da se iza njegovog straha krije jedna široko rasprostranjena zabluda: da su mladi srećni, a stari nesrećni.Šef istraživanja Hiter Lejsi i njegov tim anketirali su više od 540 osoba i pitali ih da li se osećaju srećnim.U jednoj grupi ispitanika bili su stari izmedju 21.ne i 40 godina, u drugoj stariji od šezdeset.

Svaki od anketiranih trebalo je da na skali od jedan do deset oceni stepen osećanja sreće u trenutku ispitivanja i koliko se osećao srećnim sa 30 i 70 godina, odnosno kakva je njegova procena kako će se osećati u tom dobu.Istraživači su postavili pitanje i o opštem osećanju sreće u odredjenim godinama.

Rezultat je bio više nego jasan: mladi su mislili da se stariji osećaju manje srećnim.I stari su mislili da su bili srećniji kada su bili mladji.Medjutim, oba mišljenja su pogrešna kako je pokazala dalja obrada iskaza.

Naime, prema izjavama stariji učesnici u istraživanju oni se osećaju mnogo srećnijim od mladjih.Ljudi, sa godinama, nauče lakše da izlaze na kraj sa usponima i padovima, smatraju istraživači.Zato, sa godinama postaju srećniji, iako se spoljašnje okolnosti pogoršavaju – na primer, zdravlje.

Smatra se da sreća zavisi od životnih okolnosti, ali istraživači kažu da je to zabluda i da ona u mnogo većoj meri zavisi od unutrašnjih emotivnih resursa koji, sa godinama, postaju sve veći.