Status kandidata? Skromno i zakasnelo…

Nakon mnogo peripetija, završetka saradnje sa Haškim tribunalom i otpora pojedinih zemalja EU, Srbija bi najzad trebalo da dobije status kandidata. Ako se pogleda izolovano, to je svakako dobra vest, jer je svakako dobro da budemo zemlja kandidat, sa svim pogodnostima koje taj status nosi, ocenjuje za Dojče vele Vladan Marjanović, glavni urednik diplomatskog biltena VIP. Međutim, ako se pogleda u nekom širem političkom kontekstu, to je i malo i prekasno, kaže Marjanović:

„Ako pogledamo bivše jugoslovenske republike, konkretno recimo Crnu Goru, koja će kad mi dobijemo kandidaturu dobiti i početak pregovora, a već znamo da će Hrvatska za dve godine postati punopravna članica EU, onda to naše dobijanje kandidature ne izgleda baš toliko impresivno. Dakle, u svakom slučaju reč je o dobrodošlom pomaku, ako se naravno nešto ne izjalovi. Ali to je pomak koji je minimalan, koji stiže kasno, i koji sam po sebi na duži rok neće značiti mnogo ako u dogledno vreme ne dobijemo datum početka pregovora.“

Potvrda reformi

Kandidatura Srbije označiće potvrdu svih onih napora Srbije, koje je ona bez obzira na sve primedbe učinila u proteklih 10 godina, ističe za Dojče vele Ognjen Pribićević, iz Instituta društvenih nauka:

„To predstavlja jednu potvrdu tih reformi koje su do sada učinjene i u tom smislu ona dosta znači sa te moralne strane. To je potvrda činjenica da Srbija pripada toj evropskoj porodici naroda, i da se nalazi na tom putu ka članstvu u samoj Evropskoj uniji.“

Izneverena očekivanja

Sve to je daleko manje od naših očekivanja od 2000. godine, dodaje Pribićević, i sama činjenica da nećemo dobiti datum početka pregovora predstavlja potvrdu tih naših nekih izneverenih očekivanja. Zakazali smo pre svega u nekim reformskim potezima, praktično u svim sferama društva. Ali, taj datum nećemo dobiti i zbog Kosova, kao i zbog situacije i krize u samoj EU, kaže Pribićević.

Mislim da će sama kandidatura zbog čitavog niza prepreka i rezervi prema srpskom približavanju EU biti prilično ravnodušno dočekana u srpskoj javnosti, smatra Marjanović:

„A o samom odnosu EU prema Srbiji mislim da možda i ne bi više trebalo trošiti reči. I oni će to učiniti više iz nekog rekao bih simboličnog razloga, nego zato što su iskreno puni entuzijazma i želje da vide Srbiju jednog dana u svom društvu“.

U nastavku: EU nije glavna tema izbora

EU nije glavna tema izbora

Srbija očekuje kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ali bez datuma početka pregovora. Skromno i zakasnelo, ocenjuju analitičari…

 

 

Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka ne veruje da će dobijanje kandidature preokrenuti porast evroskepticizma u Srbiji. Ona neće bitno uticati ni na rezultate narednih izbora. Ključna tema političke kampanje svakako neće biti EU, već neke sasvim druge teme, ističe Pribićević:

„Mislim da će se na ovim izborima ponovo vratiti tema Kosova. Korupcija i ogromno siromaštvo će svakako biti faktor na ovim izborima, propast industrije i privrede, na čemu će igrati opozicija. A što se tiče vlasti ona će takođe igrati na temu Kosova, borba protiv korupcije, i donekle EU. Ali sama kandidatura nije nešto na čemu se u ovom trenutku mogu dobiti izbori u Srbiji“.

Biračko zasićenje sa EU

Kandidatura za EU možda može da vrati podršku građana na negde preko 50 procenata, ali mislim da svakako ne može da je vrati na nivo kakav smo imali od 75 procenata, kaže Vladan Marjanović, glavni urednik diplomatskog biltena VIP. Birači su zasićeni tom pričom od prošlih izbora, kao i između dva izborna ciklusa. Ako se tome doda da će zvanična kandidatura uslediti nekoliko meseci pre izbora, to neće moći da bude temelj neke političke platforme, primećuje Marjanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković