"Status konačan tek kada ga priznaju obe strane"

Dojče vele: Gospodine Ivanoviću, kako vidite Kosovo danas, godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti?

Oliver Ivanović: „Ovih godinu dana ništa nije promenilo. Srbi su ostali čvrsti u svom uverenju da ta nezavisnost zapravo ne postoji i da važi samo za kosovske Albance. Istovremeno Albance je prošla euforija, koja je trajala nekoliko meseci, i sada su shvatili da se nezavisnost ne može jesti. Jaz između dve etničke zajednice je sada veći nego ikada. To je jedina konsekvenca, što je veoma loše, jer nedostatak komunikacije među etničkim zajednicama može predstavljati potencijalno ogroman problem u periodu koji je pred nama“.

Zašto je taj jaz sada mnogo veći? Šta Vi i kosovske institucije niste uradili da se to stanje prevaziđe i uspostavi bolja komunikacija?

„Komunikacija prosto nije moguća, jer su svi Srbi sada vrlo rezervisani prema svakom kontaktu sa predstavnicima kosovskih institucija. Mi imamo striktan politički stav - da sa institucijama koje predstavljaju nezavisnost Kosova nema kontakata. Čim nema kontakata onda raste nerazumevanje, a od nerazumevanja do konflikta, obično nije daleko“.

Vaše ministarstvo i Vi ste dakle sugerisali Srbima da ne kontaktiraju sa kosovskim institucijama. Mislite da je to najbolje rešenje za kosovske Srbe?

„To je iznuđen potez, jer ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Vlada, nisu do sada imali ovako striktan stav prema kosovskim institucijama. Međutim, posle 17. februara, izgubili smo sve izgovore da ne budemo tako rigidni. Kosovski Albanci su, u svojoj romantičarskoj i nacionalističkoj želji da imaju državu, porušili sve mostove sa Srbima. To je navelo vlasti u Srbiji da budu ovako eksplicitni. Svi sada smatraju da učešće u institucijama nije dobro“.

Vaše procene o trenutnom stanju izgledaju crne, a koje su Vaše prognoze - šta očekuje Srbe i Albance u narednim mesecima i godinama?

„Ja nisam veliki optimista, pošto nema uslova za investicije i poboljšanje ekonomije. Na Kosovu imamo visoki stepen organizovanog kriminala i korupcije, permanentnu političku nestabilnost i slabe institucije. U takvim uslovima niko neće doći da investira. Ako nema investicija nema ni zapošljavanja, a ako nema posla onda je socijalno stanje teško. To se vidi i po najavama raznih štrajkova zdravstvenih radnika, školstva i ostalih. Mislim da se kosovski Albanci i njihova politička elita previše bave nekim nacionalnim simbolima i simbolikom, umesto da se fokusiraju na poboljšanje uslova i klime za investicije“.

...niste mi odgovorili na deo pitanja šta očekuje Srbe, pošto i oni moraju učiniti nešto kako bi popravili svoju poziciju na Kosovu.

„Sigurno, ali Srba ima znatno manje. Zato je i odgovornost za popravljanje situacije manja. Drugo, sve je to vezano sa određenim političkim limitima. Naime, Srbi ne mogu da učestvuju u tome ukoliko su to institucije nezavisne države. Među Albancima nema svesti da Srbe privuku na neki drugi, kvalitetniji način. Srbe ne može niko da pridobije za bilo kakav zajednički rad, ako to podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova ili pak insistiranje na tome“.

Gospodine Ivanoviću, Vi i sami znate da kosovske institucije neće preinačiti odluku o proglašenju nezavisnosti i da ove 54 zemlje, koje su priznale nezavisnost, neće promeniti odluku. Dakle šta sada, kako dalje? Vlada Srbije je tražila nastavak pregovora...

„Ja ne vidim takvu mogućnost... Jednostavno ne postoji manevarski prostor za tako nešto. Mislim da bi bilo dobro da naša strana i kosovski Albanci spuste loptu na zemlju i da se odreknu teških nacionalističkih izjava. Važno je da Srbija što pre uđe u Evropsku uniju, a to može da se dogodi za pet do šest godina. Kosovski Albanci bi trebalo da vode računa o tome kako da poprave ekonomsku situaciju i da se manu nacionalističkih izjava. Za pet ili deset godina na vlast će doći nove garniture i u Srbiji i na Kosovu, koje će u mnogo opuštenijoj atmosferi otvoriti pitanje statusa, pošto status nije definitivan. Definitivan će biti samo ako ga priznaju obe strane“.

Dakle, Vi očekujete da će kosovski Albanci u neko doba opet prihvatiti da sa Srbijom razgovaraju o statusu?

„Apsolutno. Siguran sam da će kosovski Albanci shvatiti da dalje ne mogu, da se nezavisnost kao takva ne jede i da moraju da vode računa o tome šta je interes građana a ne političkih elita. Stranci su pogrešili kada su mislili da će probleme rešiti ukoliko pokušaju da reše status. Time se samo produbilo nerazumevanje i nedostatak komunikacije među etničkim zajednicama“.

A šta ukoliko kosovski Albanci, ipak, ne prihvate da razgovaraju sa Srbijom? Hoće li Srbija i Srbi insistirani na podeli Kosova ili postoji neko drugo prihvatljivo rešenje?

„Siguran sam da ćemo onda imati permanentnu političku nestabilnost, koja će nam vezati ruke i jednima i drugima i samo time ćemo se baviti. Onda će istorija biti glavni predmet u školama. To će biti tema i stalno ćemo se sukobljavati oko toga, a Evropa ima ograničeno strpljenje. Mislim da je to loše. Prihvatimo da status nije rešen, jer je to činjenica. Pustimo neka se stvore uslovi da se taj status reši na pravi način, onda kada za to dođe vreme“.

Govorili ste o permanentnoj političkoj krizi, a da li strahujete od destabilizacije situacije?

„Destabilizacija na Balkanu je uvek moguća, a pogotovo na prostoru Kosova i Metohije. Na proleće će početi velike socijalne tenzije, što na Kosovu nikada nije toliko spontano. Politički lideri će probati da iskoriste socijalno nezadovoljno. Mislim da možemo očekivati demonstracije, a Vi znate da se na Kosovu to uvek pretvori u nešto drugo. Znači, kreće se sa socijalnim nemirima ali se može završiti sa političkim zahtevima“.