Strah nemačkih političara od „lenjih“ birača

„Da li su birači-apstinenti najjača politička sila?, „Birači idu na godišnji“, „Birači koji ostaju kod kuće dovode u pitanje demokratiju“ – takvi zaključci iz dva aktualna istraživanja (fondacije „Fridrih Ebert“ i naučnika Horsta Opašovskog) bacaju tamne senke na predstojeće izbore u Nemačkoj. Prema prognozama Opašovskog zaista bi moglo da se dogodi da „stranka“ birača koji će se oglušiti na izbore postane najveća politička sila 22. septembra ove godine.

Da li će Merkel najesen da promeni koalicionog partnera?

Od 1970-ih godina, broj birača koji ne izlaze na birališta u Nemačkoj se više nego utrostručio. Dok je 1973. godine samo 10 odsto Nemaca s pravom glasa odbijalo zaokruži neku stranku na glasačkim listićima, na poslednjim parlamentarnim izbora 2009. takvih birača-apstinenata bilo je skoro 30 procenata. Na poslednjim pokrajinskim i lokalnim izborima taj broj dodatno se povećao. U Hamburgu, Bremenu, Severnoj Rajni Vestfaliji i Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji više od 40 odsto ljudi nije izašlo na izbore, a u Šlezbig-Holštajnu čak preko 50 procenata.

Birači više ne veruju političarima

„Nezainteresovanost za izbore u Nemačkoj je znatno porasla“, rezimira Opašovski i to objašnjava time što većina političara „više nije poštena i dostojna poverenja“. Osim toga je, kaže, strankama „mnogo važniji ostanak na vlasti nego dobrobit građana“, a političarima „sopstveno predstavljanje u javnosti nego politički sadržaji“. Taj sociolog je do tog zaključka došao na osnovu reprezentativnog istraživanja sprovedenog među 1.000 ispitanika starijih od 14 godina.

U istraživanju fondacije „Fridrih Ebert“, u okviru koje je ispitano oko 3.500 birača koji ne misle da izažu na izbore, većina takođe kao razlog za svoju apstinenciju navodi veliko nezadovoljstvo politikom i političarima. Ostali razlozi su manje važni, kaže Ditmar Molthagen, rukovodilac odeljenja empirijska sociološka istraživanja u fondaciji „Fridrih Ebert“. „To je na neki način i dobra vest jer znači da bi promenom 'političke ponude' birači ponovno mogli da se mobilizuju“, ukazuje Molthagen. Mnogi građani bi, dakle, bili voljni da ponovo izađu na birališta kada bi primetili da se političari zaista zalažu za njihove probleme.

Političari i građani – dva različita sveta

„Političari i građani se sve više udaljavaju jedni od drugih“, zaključuje Opašovski: „Te dve grupe žive u potpuno različitim svetovima.“ Mnoge stranke se i svesno potpuno zatvaraju.

Istraživanja s druge strane pokazuju da je pogrešno uverenje da mlađi birači ne izlaze na birališta. „Birača-apstinenata ima u svim uzrastima“, kaže Molthagen: „A među onima koji dugoročno bojkotuju izbore pre svega ima mnogo starijih birača.“ Ono što upada u oči kod istraživanja fondacije „Fridrih Ebert“ jeste da mnogo birača-apstinenata dolazi iz nižih socijalnih slojeva. Na taj način oni praktično zabijaju auto-gol. „Kada neka socijalna grupa bojkotuje izbore, onda su njihovi interesi, naravno, manje zastupljeni“, objašnjava Molthagen.

Neobrazovani i siromašni ostaju kod kuće

I sociolog koji se bavi mladima Klaus Hurelman primećuje istu tendenciju u grupi kojom se on bavi: onaj ko je slabije obrazovan i ima manje novca, manje se oseća kao deo društva i ne veruje da bi politika mogla nešto da promeni u njegovom životu. Rezultat takvog načina razmišljanja je: neizlazak na izbore.

Shodno tome, uspešni recept protiv biračke „lenjosti“ mogao bi da bude: više obrazovanja, političke informisanosti i kampanja. „Dobra iskustva imamo sa juniorskim izborima i izborima za mlađe od 18 godina zajedno sa političkim obrazovanjem“. Na „juniorskim izborima“ mogu da glasaju dati svi građani Nemačke mlađi od 18 godina, bez obzira na to da li imaju nemački pasoš ili ne. I ove godine se devet dana pre parlamentarnih izbora, održavaju „izbori za juniore“.

„Političari više ne mogu sve sami“

Dugoročno gledano, porast broja birača-apstinenata može da postane problem za demokratiju, kažu stručnjaci. Ditmar Molthagen iz fondacije „Fridrih Ebert“ problem pre svega vidi u činjenici da on vodi do smanjenja demokratske legitimnosti vlastodržaca: „Ako samo svaki drugi građanin izađe na izbore, onda će neka stranka moći dobiti samo 13, 14 odsto glasova.“ Loša izlaznost na izbore može, malo po malo, da potkopa demokratiju, kaže on: „Ne može se isključiti ni mogućnost da će populističke stranke pridobiti frustrirane birače na svoju stranu. Kada malo bolje pogledamo po Evropi, to im je već delom i uspelo.“

Hurelman i Opašovski ne žele da idu toliko daleko. „Nemačkoj ne preti ta opasnost. Ljudi danas jednostavno ne žele da se opredele ni za jednu stranu“, kaže hamburški sociolog Opašovski. Ali i on se slaže da političari u budućnosti moraju više da uključe građane u procese odlučivanja. Opašovski istovremeno apeluje i na građane da se sami aktiviraju: „Oni moraju da pređu u ofanzivu. Političari ne mogu više sve sami“. Aktuelni događaji u Turskoj i Brazilu pravi su primer za to. Njihov borbeni poklič zapravo glasi: „Demokratiju, molimo lepo – sada, a ne tek sutra!“

Autorke: Arne Lihtenberg / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković