Strah od "štapa" MMF-a

Bosna i Hercegovina u regionu najviše zaostaje u procesu evropskih integracija, ali su zato mesečna primanja pojedinih bh. parlamentaraca veća i od primanja slovenačkog ili hrvatskog premijera. Prema predloženoj dopuni Zakona o platama i naknadama u državnim institucijama, godišnja primanja svakog poslanika/delegata u Parlamentu BiH bila bi umanjena za oko 6000 maraka, kaže poslanik Velimir Jukić. "Upravo su počeli razgovori sa MMF-om i biće priče o smanjenju ukupne javne potrošnje, a u okviru toga je i ovaj naš predlog. Mi kao Parlament imamo svoje obaveze i nadležnosti, a to je da eventualno kreiramo zakonska rešenja u skladu sa utvrđenom politikom i merama štednje. Mi ćemo tom zadatku svakako odgovoriti", ističe Jukić.

Plate poslanika

Mesečne plate bh. parlamentaraca sa zastupničkim paušalom iznose oko 5000 konvertibilnih maraka bez naknada koje im po raznim osnovama pripadaju. Plate parlamentaraca su šest do sedam puta veće od prosečne plate u BiH koja iznosi oko 750 maraka. Građani ne veruju da će poslanici smanjiti svoje plate s obzirom na činjenicu da su one proteklih meseci vrtoglavo rasle uprkos jasnim naznakama dolazeće krize i upozorenjima da se javna potrošnja mora smanjiti.

Priče za malu decu...

Građani su ogorčeni. Jedan kaže da “kada su povećali duplo, sada mogu malo i smanjiti." "Verujem da će ih smanjiti, samo ne znam na kojoj će strani povećati da to namire", kaže drugi. "Ma to su samo priče za malu decu, veruj mi. To ti je sirova laž." Na kraju u šali dodaje: ”Da je 1. april bilo bi mi logično, inače ne verujem."

Kako se iz državnog budžeta finansira 26.000 budžetskih korisnika, smanjenje plata za samo 57 poslanika nije adekvatno rešenje za recesiju ili zahteve Međunarodnog monetarnog fonda. Ogorčen na rad bh. parlamenta, nevladin sektor podseća kako su se ovdašnji parlamentarci bavili povećanjem sopstvenih primanja dok su zemlje regiona nastojale da smanje javnu potrošnju. Šefko Bajić iz Centra za promociju civilnog društva. "Mi već dve godine upozoravamo parlamentarce da, ukoliko žele da naprave bilo kakvu značajnu reformu, jedan od vrlo bitnih uslova i međunarodnih finansijskih institucija između ostalog je i smanjenje javne administracije", ističe Bajić.

O redukciji administracije kao najznačajnijem koraku ka smanjenju javne potrošnje i suštinskim reformama niko i ne govori osim pojedinaca iz nevladinog sektora. Šefko Bajić kaže da se "reforme prvo moraju desiti u glavama poslanika", podsećajući na ne tako davne besmislene poteze vlasti. "Mi smo imali situaciju da su se pojedina ministarstva otvarala samo zato što je trebalo napraviti mesta za Hrvate, Srbe ili Bošnjake na nekom nivou vlasti", kaže Bajić.

Kako sada te iste ljude ubediti u potrebu objedinjavanja srodnih ministarstava, ukidanja nepotrebnih komisija ili ujedinjavanja srodnih agencija? Bajić je sve uvereniji da se ključ rešenja nalazi izvan BiH. "I čini mi se da jedini jezik koji razumeju naši parlamentarci i jeste jezik moćne institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda i eventualno međunarodne zajednice, odnosno visokog predstavnika. Izgleda da naši parlamentarci, pošto se birača ne boje, jedino čega se mogu uplašiti jeste ozbiljnija pretnja i konkretne mere, odnosno 'štap' koji drže međunarodne institucije", zaključuje Šefko Bajić.

Neki građani-birači oglašavaju se na internet forumima komentarišući enormno visoke poslaničke plate. Jedan od komentara na forumu portala Sarajevo-x.com glasi: "Sve će to MMF da plati. Sad je jasnije zašto nam treba milijardu evra novog duga."

Autor: Samir Huseinović

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović