Strah od osvete u Maliju

Koliko je opasno biti novinar na severu Malija, pokazuje slučaj od subote. Islamisti su jednog veoma popularnog radio voditelja pretukli na smrt i to samo zbog toga što je sarađivao sa inostranim medijima. Vest o njegovom ubistvu isprovocirala je građane. Odlučili su da se osvete. Upali su u kuću bivšeg šefa policije i linčovali ga. Vest poput ove unele su strah u živote mnogih ljudi.

Lahbib Ould Badi je portparol arapske zajednice u Maliju. On strahuje da bi se na meti napada mogli naći njegovi sunarodnici: „To znači rat. Drugim rečima, nevini se vrlo lako mogu naći između dve vatre. Ovde u Bamaku je već bilo napada te vrste. Kod nekih porodica su se jednostavno pojavili ljudi u uniformama. Upali bi u njihove kuće pod lažnim izgovorom i sve živo pretresli. Zaplenili bi im dokumenta, ali i vredne stvari. Jednoj porodici su uzeli novac, televizor, nakit.“

Tuarezi brinu za bezbednost

I Tuarezi se brinu za svoju bezbednost, jer neki od njih, oni radikalniji, doprineli su rasplamsavanju krize na severu Malija, prošle godine. Ranije su bili pripadnici libijske vojske, ali nakon svrgavanja Gadafija sa vlasti, vratili su se u Mali i naoružani do zuba, započeli borbu za nezavisnost.

Tek kasnije su islamisti preuzeli kontrolu na severu zemlje. Malijska vojska bila je primorana na povlačenje. Mnogi i dan danas za sukobe u Maliju okrivljuju Tuarege. Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“, tvrdi da je proteklog vikenda bilo nekoliko napada.

Francuskinja u Maliju

Osveta je bilo i ranije. Nekoliko kuća je tokom prošle godine uništeno,a veliki broj Tuarega je morao napusti svoje domove. Doduše ima i onih koji ne strahuju za svoje živote.

Francuskinja Monik Dorej, rukovodi jednim hotelom. Već 26 godina živi u Maliju. Većina njenih prijatelja napustila je Bamako, jer tako je glasila preporuka francuske ambasade. Monik to ipak nije učinila: „Više vodimo računa o svojoj bezbednosti. Ima dvostruko više čuvara nego ranije. Angažovali smo jednu firmu. Međutim, ne može se govoriti o ratnoj atmosferi. Ima napada i pokušaja da se izvede puč, ali drugačije je. Ovde je mnogo više snaga u igri.“

Ne pada joj napamet da se vrati u Francusku, uprkos činjenici da zbog prilika u zemlji posao loše ide. U njenom hotelu odseda svega par novinara: „Trenutno u hotelu radi 70 ljudi, ranije sam imala mnogo više zaposlenih. Morala sam da ih pošaljem kući. Rade samo povremeno. I pored činjenice da je teško, trudimo se da im obezbedimo posao, kad god je to moguće. Nadamo se da će napetosti biti sve manje. Jer ovako ne može bude doveka, to jednostavno nije moguće!“

Autori: Mark Duge / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković