Strah od treće Intifade

Gde počinje mučenje? I gde ono prestaje? Oko toga sukobljavaju Izraelci i Palestinci nakon smrti tridesetogodišnjeg Arafata Džaradata u izraelskom zatvoru. Zajednički izvedena palestinsko-izraelska obdukcija pronašla je dva slomljena rebra. Da li je to posledica maltretiranja? Ne, kažu Izraelci, oba rebra su polomljena kada su lekari pokušali da ožive zatvorenika. Na drugoj strani, Palestinci govore o teškim podlivima na leđima preminulog, što je za njih znak da Džaradat mučen.

Za Liora Ben Dora, portparola izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, jasno je kakve motive imaju Palestinci za te optužbe. On smatra da Palestinci koriste smrt Džaradata u političke svrhe. Optužbe da je zatvorenik preminuo od posledica nasilja deo su palestinske hajke na Izrael. „Ali to nema veze sa stvarnošću“ kaže Ben Dor u razgovoru za DW.

Smrt u zatvoru

Istovremeno, pojedina pitanja još uvek su bez odgovora. Po podacima palestinske nevladine organizacije Al Hak, 200 Palestinaca umrlo je u izraelskim zatvorima od 1967. godine. To je mnogo, a jedno od mogućih objašnjenja je tretman zatvorenika.

Lior Ben Dor upozorava na ozbiljnost situacije: „Oni koji se nalaze u izraelskim zatvorima su tamo jer su učestvovali u neprijateljskim i terorističkim napadima na Izrael i njegove stanovnike.“ Pojedini zatvorenici imaju informacije koje su nužne za zaštitu izraelskih građana. Oni se saslušavaju. „Čak i kada se pri tome koriste određene metode, one su uvek u skladu sa internacionalnim konvencijama i međunarodnim pravom“, kaže Ben Dor.

Šavan Džabarin, direktor organizacije „Al Hak“, iznosi suprotan stav. Deo hapšenja zasniva se na optužbama poput onih za bacanje kamenja ili učestvovanje na demonstracijama. Drugi se u zatvoru drže iz administrativnih razloga. Ponekad i nema optužnice „da zatvorenici ne bi mogli da se brane“.

Mučenje kao politički alat

Organizacija za ljudska prava „B'Tselem“ dokumentovala je metode koje se koriste pri saslušanju, u izveštaju koji je objavljen 2010. Većina ćelija u kojima su zatvorenici smešteni pre saslušanja nemaju prozore. Četvrtina ispitanih zatvorenika, kažu u „B'Tselemu“, izveštavaju da je vazduh iz sistema ventilacije prehladan ili prevruć. Drugi se žale na smrdljive toalete i prljave dušeke i posteljinu. Tokom saslušanja, uhapšeni sede na fiksiranoj stolici i jedva mogu da se pokreću. Neki od zatvorenika koje je ispitao „B'Tselem“ govore o višednevnim saslušanjima i lišavanju sna. Dobra trećina govori o vređanju, jedna desetina o fizičkom nasilju.

Takve metode koriste se sasvim svesno, piše palestinski list „Al Kuds“ u vezi sa smrću Arager Džaradata. „To nije ni retko, ni neuobičajeno, već proizilazi direktno iz okupacije. Iako mučenje potiče iz snaga bezbednosti, oni imaju blagoslov i podršku političkih i pravnih instanci Izraela.“ I Šavan Džabarin misli na isti način: „Izraelski pritisak na palestinske zatvorenike sastavni je deo njegovog političkog arsenala.“

Po podacima „B'Tselema“, trenutno se u izraelskim zatvorima nalazi 4.600 Palestinaca. Na smrt Arafata Džaradata reagovali su jednodnevnim štrajkom glađu. Neki od njih će nastaviti sa štrajkom, pojedini i dugoročno. „Imam utisak da će lavina postati sve veća“, objašnjava Džabarin.

Intifada?

Izraelci optužuju Palestince i pre svega palestinske institucije da žele da privuku što više pažnje pre posete američkog predsednika Baraka Obame krajem marta. Mahmud Abas, predsednik palestinske uprave, koristi tragediju za politički napad, piše izraelski list „Israel Havom“: „To je njegovo pravo, ali taj korak Palestinaca znači da se Ramala udaljava od svog proklamovanog stava saradnje sa Izraelom.“ Abas namerno „podgreva“ ovaj sukob, pišu izraelske novine.

Tome se Palestinci protive. List „Al Kuds“ pominje međunarodni sud u Hagu. Otkako je palestinskim institucijama dodeljen status posmatrača u UN, Palestinci imaju tu mogućnost. Konflikt ima sve snažniju međunarodnu dimenziju. Mirni rasplet još uvek nije izvestan. Posmatrači već govore o mogućnosti treće Intifade.

Autori: Kersten Knip / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković