Stranci stvaraju jednostavniji nemački jezik

U velikim nemačkim gradovima poslednjih godina je nastao jedan novi jezik – kicdojč. Reč je o nemačkom jeziku kojim govore stranci. Ovakav način govora lingvisti nazivaju etnolekt, ili još preciznije multietnolekt, objašnjava Hajke Vize, lingvista Univerziteta u Potsdamu: „To su varijacije koje nastaju unutar jezika kojim govore ljudi različitog porekla, dakle u svakodnevnom govoru mladih Turaka, Nemaca, Arapa, Kurda.“

Tako umesto nemačke reči „hajde“, mladi upotrebljavaju arapsku reč „jala“, umesto nemačkog drugarskog oslovljavanja sa „stari“ upotrebljava se turska reč „lan“. Gramatika u ovoj vrsti jezika prati vlastita gramatička pravila. Članovi mogu biti izostavljeni, kao i zamenice i predlozi – na taj način pojedine rečenice zaista mogu postati bitno jednostavnije i kraće. „Multietnolekt je dijalekt koji se veoma brzo i sistematski razvija zbog ljudi koji govore različite jezike“, kaže Vize.

Ima više etnolekata

Ipak, šta je kicdojč ili kanaki jezik? Odgovor nije jednostavno naći. Naime, nemački naučnici suviše retko imaju priliku da razgovaraju sa „objektima istraživanja“. „U intervjuima nije moguće pronaći podatke za utvrđivanje jezika. Kada na ulici razgovaram sa tinejdžerima koji sa svojim drugovima govore kicdojč, oni sa mnom govore standardni nemački. Za kicdojč sam ja suviše stara“, smatra Vize.

A možda ipak mladi preteruju. „Maloletnici prave parodiju, mi istraživači ništa ne primećujemo i mislimo da oni govore svojim vlastitim jezikom, a oni u stvari samo parodiraju“, kaže Janis Androucopulos iz Hamburga.

Lingvisti nisu sigurni da li uopšte postoji multietnolekt, zato što su razlike u govoru mladih ljudi sa jezikom imigranata sa sličnim poreklom obično veći od sličnosti. Lingvista Androutsopoulos je stoga došao do sledećih zaključaka: „Postoji mnogo etnolekata, ali ne postoji jedinstveni etnolekt. Problem predstavlja očekivana konzistentnost u malim grupama, miljeima i gradovima.“

Ali bez obzira na to, činjenica jeste da se svuda u Nemačkoj govore novi oblici nemačkog. Ta činjenica će zasigurno promeniti jezik u celini, veruje Uve Hinrihs, lingvista na Univerzitetu u Lajpcigu: „Ja kažem da je uticaj masivan. I nastao je tokom vremena, ali, možda zbog razloga korektnosti, nije evidentiran i to je nepovratno.“

Hoće li biti pogođen i književni jezik?

Promena jezika može se uporediti sa situacijom na Balkanu, gde je vekovni suživot različitih jezika doveo do značajnog pojednostavljenja. Hinrihs zato predviđa da će u narednih nekoliko decenija sasvim sigurno nestati neki gramatički oblici nemačkog jezika. Na kraju će struktura nemačkog jezika biti mnogo jednostavnija kao što je slučaj sa engleskim i francuskim. Ovaj razvoj neće biti ograničen na govorni jezik.

„Čak će i pisani jezik, pod uticajem govornog jezika, postati mnogo jednostavniji. To se već danas događa zbog interneta, četovanja i drugih oblika komunikacije“, kaže Uve Hinrihs. Lingvista iz Potsdama Hajke Vize je veoma skeptična kada je reč o ovoj temi: „Ne mogu da kažem da li će doći do promene jezika zbog kicdojča. Jedan dijalekt je veoma retko u stanju da menja jezik.“

Janis Androutsopoulos smatra da će u politici, nauci, medijima i drugim oblastima standardni jezik biti očuvan. Ipak do promene bi moglo doći u svakodnevnom jeziku. „Promena strukture stanovništava dovodi do promene u jeziku.“

Autori: Slute Denis / Željka Bašić Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević