Stranci u nemačkim medijima

Margret Linenborg je profesorka novinarstva na berlinskom univerzitetu i proučava kako mediji prikazuju useljenike. Linenborgova kaže: „Utvrđeno je da se uglavnom piše o opasnim strancima, a od 11. septembra o teroristima kao prototipu stranca“.

Tu je prvenstveno reč o muškarcima. Kada se u nemačkim dnevnim listovima piše o ženama iz stranih zemalja koje ovde žive, onda su one pre svega predstavljene kao žrtve, utvrdila je Linenborgova. Kao žrtve patrijalhalne represije karakteristične za njihovu kulturu. Ili dominantnog nemačkog društva u kome nema mesta za žene-pridošlice.

Slavni i oni drugi

Sa druge strane su izveštaji o uspešnim ličnostima stranog porekla, bez obzira da li je reč o šoubiznisu ili sportu. Sa svakodnevicom običnih useljenika, žena i muškaraca, to nema mnogo veze, kaže Linenborgova.

Nešto je drugačija situacija u lokalnim medijima ili bulevarskim listovima. Dobri su primeri Berlin i Rur gde živi veliki broj useljenika. Tu se useljenici pojavljuju u izveštajima kao „susedi“, kako to naziva Linenborgova. Njihovo poreklo je u drugom planu, a umesto toga se piše kako su aktivni u lokalnom sportskom udruženju ili učestvuju u nekoj drugoj aktivnosti u lokalnoj zajednici.

Zašto je to tako? Profesor Georg Ruman, koji predaje komunikacije na univerzitetu u Jeni, kaže:

„Zato što u lokalnoj zajednici onog koji živi pored mene vidim onakvim kakav jeste. Imam sa njim kontakt, čega nema u izveštavanju na nadregionalnom nivou. I to je dobra polazna tačka“.

Spore promene

Ranije su useljenici u medijima bili samo stranci od kojih se nešto očekivalo i koji nisu imali šta da kažu ili zahtevaju. Danas se stranci više ne predstavljau kao objekti, ali oni koji nešto traže, imaju šta da kažu ili ocenjuju Nemce i dalje sporo nalaze mesto u medijima. Istina, u poslednje četiri decenije bilo je promena, ali su one spore, kaže Rurman i dodaje: „Taj proces komunikacije ravnopravnih je veoma spor i težak put. To je slučaj i u svim drugim procesima čiji je cilj ravnopravnost“.

Svakodnevicu sugrađana stranog porekla kao temu izveštavanja nisu otkrili samo lokalni i bulevarski listovi. To se dešava i na televiziji i Margret Linenborg kaže: „Bilo da je reč o rijaliti televiziji, sapunicama ili drugim emisijama te vrste tamo je život useljenika mnogo vidljiviji kao nešto što se podrazumeva“.

Oni se tu pojavljuju pored Nemaca i to se doživljava kao nešto što je normalno i što se podrazumeva samo po sebi. Televizija, pre svega komercijalna, već je useljenike otkrila kao gledaoce i ciljnu grupu.

Autor: K. Prevezanos / N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović