Strano poreklo otežava put do posla

Kada je o useljenicima reč, posebnu ulogu trebalo bi da imaju njihova udruženja. Visente Rizego iz španske Akademije za dodatno obrazovanje iz Bona kaže:

"Organizacije useljenika ne bi trebalo da budu aktivne samo u nekom prelaznom vremenu, nego bi morale stalno da se angažuju, ukoliko ne želimo da za decu bude prekasno“.

Nekvalifikovani ostaju nezaposleni

Ove godine obezbeđeno je više mesta za učenike u privredi, ali ipak nedovoljno i oni koji ne nađu mesto najčešće, kao nekvalifikovani, ostaju nezaposleni. Klaus Oks iz Zavoda za zapošljavanje u Nirnbergu kaže:

"Prvi korak uvek je savetovalište i posredovanje u nalaženju mesta za obuku. Ukoliko učenici još nisu dovoljno zreli, za to postoje kursevi na kojima se pripremaju za kasniju obuku za neki poziv“.

A ni kvalifikovani ne prolaze bolje

Mnogo je mladih stranog porekla koji imaju lošija svedočanstva od nemačke dece, ali to nije jedini razlog što ne nalaze mesta u školama za stručno obrazovanje. To je na primer slučaj sa Čiček iz Berlina koja ima sva potrebna svedočanstva, a opet nije našla mesto za dualno obrazovanje – u firmi i školi. Čiček kaže: "Za obuku u nekoj firmi konkurisala sam bar 20 puta i nigde me nisu primili. Onda sam odlučila da se dodatno obrazujem“.

Tako je završila trgovačku školu, ali ni to joj nije pomoglo da nađe posao. "Teško je naći posao, nedostaje praktično iskustvo. Traži se pet godina iskustva. Kako sa dvadeset godina imati pet godina radnog iskustva?“ pita se Čiček.

Sada je vlada pokrenula program koji bi trebalo da pomogne onima koji su više puta konkurisali za učenika u privredi – firme koje bi ih primile dobile bi za to nadoknadu.