Struja za Evropu iz afričkih pustinja

Pod pustinjskim suncem temperatura je veća od 60 stepeni, i to sada treba iskoristiti. I to pretežno putem solarnih elektrana, mada su na obalama predviđene i elektrane na vetar. Fizičar Gerhard Knis već sedam godina radi na projektu "Dezertek"; kaže da u pustinji ima dovoljno energije - za sve: "Za šest sati dobijemo onoliko koliko čovečanstvo potroši tokom čitave godine. Tehnika za tako nešto već postoji. A najbolja ideja koja može da se ostvari u pustinji - jeste ova".

Tehnika - to su solarne elektrane kakve već danas imamo u Španiji. U njihovoj proizvodnji učestvuje i jedna nemačka firma. Sunčeva energija se sakuplja specijalnim ogledalima tako da se proizvodi toplota koja pokreće parne turbine. Jedna takva elektrana košta oko 300 miliona evra. Projekat "Dezertek" bi trebalo da proguta mnogo više: oko 400 milijardi. I pored toga, potencijalnih investitora već ima dovoljno.

Ko sada investira mogao bi da zaradi milijarde

Investitorima, na primer, želi da se priključi "Minhner rik", najveći svetski reosiguravajući koncern. Isto to želi i "Dojče bank", ali i energetski koncerni kao što su E.ON ili RVE. Desetak nemačkih firmi je već prisutno u konzorcijumu koji treba da realizuje projekat. Tehnološki koncern "Simens" 2005. godine je postavio najduži podmorski kabl na svetu između Australije i Tasmanije. Ta veza će biti primer i za povezivanje Afrike i Evrope elektrovodovima.

Koncerni su uočili mogućnosti profita - onaj ko sada investira u solarnu energiju, uskoro bi mogao da zaradi milijarde. Tokom naredne tri godine nastaće konkretan plan gradnje solarnih elektrana u Africi - njihove lokacije još nisu određene. Cilj je da se, uz pomoć neiscrpnog izvora energije, u tom kompleksu proizvodi 15 procenata struje potrebne Evropi.

Autori: Joahim Egers / Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević