Studiranje bez gimnazije? Teško…
29. april 2010.
Po završetku realke u Zigenu, Sergeju Nazarenusu bilo je dosta škole. Hteo je da što pre zarađuje novac i zato je tražio mesto za učenika u privredi. Tada nije mogao ni da zamisli da će jednoga dana studirati na univerzitetu. U međuvremenu, Sergej Nazarenus studira na Višoj tehničkoj školi u Ahenu.
„Pošto mi je učenje zanata relativno dobro išlo, počeo sam da razmišljam da se dalje školujem. A i firma me je podržala – predložila mi je da skratim učenje zanata i vratim se školi. Firma je bila relativno fleksibilna. I dan danas me podržava – imam vrlo dobar kontakt sa ljudima u njoj i mentora, koga uvek mogu da pitam, ako imam stručnih pitanja.“
Prvo zanat, pa škola
Sergej Nazarenus je rođen u Estoniji, gde je završio i četiri razreda osnovne škole. U okviru mera za spajanje razdvojenih porodica, ovaj sin majke iz Sibira i oca iz Kirgizije, 1994. godine došao je u Nemačku. Posle desetog razreda odlučio se za zanat; želeo je da postane kontrolor materijala u proizvodnji. Imao je sreće sa mestom za učenika u privredi – u firmi su ga dobro prihvatili, cenili njegov rad, tako da je u međuvremenu mogao da razmišlja i o nastavku školovanja. Ali, ko želi da studira bez završene gimnazije, odnosno mature, ima velikih prepreka…
„Tražili su da položim prijemni ispit, da dokažem da imam opšte obrazovanje i zato sam krenuo drugim putem.“
Ipak prvo matura
Odlučio je da položi maturu i uz posao, paralelno, pohađa večernju školu. U stvari, to i jeste pravilo: prema navodima Više škole u Ahenu, prošle godine je samo jedan student od 30.000 bez mature, na osnovu prijemnog ispita, primljen na studije. I na drugim univerzitetima su studenti bez mature prava retkost.
Pomenimo tu još jedan problem: ako student na jednom univerzitetu položi prijemni ispit, to ne znači da može da studira na bilo kom univerzitetu u Nemačkoj. Očekivanja od kandidata za studiranje variraju od jedne savezne zemlje do druge.
Autori: Ulrike Humel / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević