Studiranje bez virtuelne biblioteke nezamislivo

Benedikt studira japanski u Bonu. On je siguran u dobre strane interneta:

„Jako mi pomaže jer mogu da pronađem sve što mi je potrebno. Sve aktuelne časopise je moguće i onlajn čitati. Nema potrebe da listam štampano izdanje, mogu direktno da otvoritim ono što vme zanima.“

Njegova kolega Mihail dodaje: „Sada ne morate da iznajmljujete knjige i da čekate da ih drugi vrate. Upravo za japansku literaturu postoje programi uz pomoć kojih je moguće učiti jezik.“

Koliko se informacijama na internetu može verovatio?

Na taj način Mihail može bez mnogo muke da pronađe japanske simbole. Međutim, informacije do kojih dolazimo na internetu moraju biti proverene. Vrlo je važno znati ko je autor datih internet stranica i da li mu možemo „verovati“.

Nina, student engleskog i filozofije u tome ne vidi problem: “Do sada nisam imala loša iskustva, ali sam čula i o lošim iskustvima studenata.”

Mihael takođe student razmišlja ovako: “Informacije koje sam ja upotrebljavao, a za koje sam morao da platim određeni iznos, bile su tačne. A da li su mi pomogle, to je drugo pitanje.”

I komunikacija sa profestorima uz pomoć interneta

Studenti ne koriste internet samo kada pišu seminarske radove. E-mejlovima je profesorima moguće poslati radove na korekturu. I skripte sa predavanja se u velikom broju slučajeva šalju putem mejla. Na univerzitetima u Nemačkoj se ispiti prijavljuju isključivo onlajn.

„Folije sa predavanja dobijamo preko interneta, tako da ne moramo da hvatamo beleške“, naglašava Nina.

Artur, student geografije objašnjava: „Postoji tzv. elektronski kamp kao internet platforma za bonske studente. Na njemu se nalaze svi podaci, prezentacije i slično. Malo toga se još dobija direktno od profesora. Termini za konsultacije se takođe dobijaju uz pomoć interneta, mada još uvek postoje i direktni razgovori sa profesorima.“

"Onlajn" socijalno angažovanje

Često studenti koriste internet i za socijalno angažovanje. Omiljene su studentske asocijacije, u kojima dolazi do razmene znanja. Jedna takva organizacija je, na primer, IAAS „International Association od Students in Agriculture and related Sciences“. Aktivna je u više od 40 zemalja sveta.

Razmena informacija i znanja je osnovni zadatak ove organizacije, a ostvaruje se putem seminara, radnih grupa i razmene praktikanata. O svim tim ponudama se diskutuje na internetu.

Štefani Kletke iz IAAS ističe: „Za IAAS je internet jako važan jer ljudi koji su na čelu naših organizacija nalaze se u različitim delovima sveta, dakle oni komuniciraju preko interneta. To su studenti koji to rade volonterski.“

Da li će vremenom biblioteke, seminari i kolokvijumi na univerzitetima ostati prazni pokazaće vreme. Jedno je za sada sigurno, internet je studentski život znatno promenio.

autor: A. Trajkovska, Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević