Stvarno stanje američke nacije

„Polovinom 2009. godine ekonomska kriza nas je pogodila punom snagom. Jedno vreme smo se teško borili. Sada vidimo kako se stanje polako poboljšava“, priča Sem Burger, zamenik šefa jedne od više od 150 fabrika tepiha u Daltonu, u Džordžiji. U tom gradu, koji sam sebe naziva „glavni grad tepiha u svetu“, živi 33.000 građana. Skoro svako od njih živi od proizvodnje i trgovine tepisima.

Međutim, jedanaest odsto građana je bez posla, što je znatno iznad državnog proseka koji iznosi 7,9 procenata. Za američke prilike to je previše, a time je to i problem za predsednika Obamu. Njegova vlada pokušala je da velikim konjunkturnim programima oporavi privredu. Američka centralna banka najavila je da će kamate ostati niske sve dotle dok nezaposlenost ne padne ispod 6,5 odsto.

Američka ekonomija upućena na useljenike

U Burgerovoj fabrici tepiha (na gornjoj fotografiji) radi oko 250 žena i muškaraca, i to u smenama od po 12 časova. Uslovi rada su teški. Bez dnevnog svetla, uz zaglušujuću buku i vrućinu. Govori se španski, engleski znaju samo retki. Jedan veliki deo radnika nema dozvolu boravka u SAD. Oni su u Dalton došli pre desetak godina. Tada su plate bile još dovoljno visoke, a uslovi rada dobri.

U SAD živi više od jedanaest miliona ilegalnih useljenika. Oni obavljaju poslove za koje nije moguće pronaći američku radnu snagu. Privreda SAD je upućena na njih. Pri tom, ljudi koji rade na crno nemaju osiguranje, pravo na penziju, a često ni na vozačku dozvolu. Reforma useljeničke politike je hitno neophodna. Njeno sprovođenje opozicija je do sada uspešno blokirala. Ali broj Latinoamerikanca je sve veći i oni su sve uticajniji. Nakon Obamine pobede, republikanci će morati da se prilagode.

Vašington kao Diznilend

Promene dolaze polako. Deca u srednjoj školi u Daltonu bi možda uskoro od toga mogla da profitiraju. Dve trećine njih su latinoameričkog porekla. Jedan od njih je Andres*. Ima 13 godina i ide u osmi razred. Njegovi roditelji su neposredno nakon njegovog rođenja napustili Meksiko. Andres je američki državljanin. Njegov otac je ilegalno u SAD i, kao i većina Latinoamerikanaca u Daltonu, radi u fabrici tepiha. Andres otvoreno govori o tome: „Ja se uglavnom osećam kao Meksikanac. Cela moja porodica dolazi iz Meksika. Oni su došli ovde zbog šanse za bolji život. Ovde je život bolji nego u Meksiku. Tamo nisu imali ništa.“

Dejvid Penington poznaje probleme te dece. On je prošle godine po drugi put izabran za gradonačelnika Daltona. Za politička previranja u Vašingtonu ima malo razumijevanja. „Imamo dva Diznilenda u SAD“, priča on ironično: „Jedan se nalazi u Orlandu, a drugi u Vašingtonu. Tu nema razlike. Svi oni veruju u naduvani aparat vlade. Demokrate za to rasipaju naš novac od poreza, a republikanci žele da sve naše probleme reše dugovanjima.“

Čak se i predsednik stalno žali na zastoj u Vašingtonu. Ali, tokom prvog mandata, nije mu pošlo za rukom da demokrate i republikance dovede za zajednički stol. Posrnula ekonomija, useljavanje, kao i sporni zakoni o posedovanju oružja, samo su neki od problema za koje američki predsednik Obama mora da pronađe rešenje. Stanovnici Daltona su skeptični kada je reč o tome da li njihov lični život može da se poboljša zahvaljujući odlukama u Vašingtonu.

* ime je promenila redakcija

Autori: Maks Zander / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković