Suđenje sudiji koji se bavi zločinima fašista

Baltazar Garzon izdao je naloge za hapšenje čileanskog diktatora Augusta Pinočea i Osame bin Ladena, baskijske teroriste slao je u zatvor, vodio je istragu zbog zlostavljanja u Gvantanamu…

A onda je Garzon počeo da se bavi i slučajevima ratnih zločina (smatra se da ih je bilo na desetine hiljada) počinjenih tokom i nakon španskog građanskog rata i dolaska generala Franka na vlast 1937. godine. „Ovde je reč o zaštiti i pravima žrtava. O pravu na istinu i na odštetu; o pravdi“, govorio je tada Garzon.

Političari i partije protiv Garzona

Sada bi, međutim, zbog te istrage, i sam Garzon mogao da bude osuđen. Više ultrakonzervativnih organizacija kao i fašistička partija Falange optužuju ga da krši španski Zakon o amnestiji. Čak se i velika opoziciona konzervativna Narodna stranka, koja po pitanjima prošlosti obično ćuti, sada zalaže za poštovanje prava.

„Svaki Španac mora da se pridržava zakona ili da, u suprotnom, odgovara pred sudom“, kaže Soraja Sanen de Santamarija, šefica njihovog poslaničkog kluba Narodne stranke.

Od preispitivanja španske istorije, Narodnu stranku više pogađa njihova sopstvena i to bliža prošlost, tačnije korupcionaški skandal koji je otkrio Garzon, a u koji su umešani članovi te stranke. Pa čak bi i mnogi članovi vladajuće Socijalističke partije, koja je po pitanju afere u Narodnoj stranci uvek bila vrlo glasna, želeli da Garzon nestane sa scene.

Sudija je za socijaliste postao pravi teret, između ostalog i zbog istrage o ulozi socijalističke vlade 80-tih godina prošlog veka tokom antiterorističke borbe u Baskiji. Istraga je obuhvatila i tadašnjeg premijera Felipea Gonzalesa. Istovremeno, socijalistima problem predstavljaju i diplomatske komplikacije sa kojima se suočavaju zbog Garzonove istrage o mučenjima u Gvantanamu.

Sudija ima i podršku

Sa druge strane, moralna podrška španskom sudiji stiže od žrtava građanskog rata i njihovih rođaka, ali i iz inostranstva. Nemački PEN centar dodelio mu je prošle godine nagradu „Herman Kesten“. Polako se bude i španski levičari, umetnici i intelektualci tako da se sada gotovo svakodnevno organizuju mitinzi solidarnosti kao i protesti protiv onih koji bi da Garzonu sude.

Oglasio se čak i bivši šef španske agencije za borbu protiv korupcije Karlos Viljareo: „Sud (ovim suđenjem Garzonu) postaje instrument fašizma koji realno postoji u Španiji.“

Očekuje se da će Vrhovni savet sudija već sledeće nedelje suspendovati Garzona. U procesu koji bi potom trebalo da započne, njemu je zaprećena kazna i do 20 godina zabrane rada. Baltazar Garzon danas ima 54 godine i to bi za njega bio kraj karijere.

Autori: Rajnhard Špigelhauer, Madrid / Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević